Прича старца Илије
Светосавске бесједе
Прича како се прије 150 година прослављао Свети Сава – „Кад говоримо о старинама, традицији и обичајима, мало је тога остало записано из нашег краја. Богами, то је наша велика грешка и срамота. Можда има у неким црквеним књигама и архивама. Мало се причало, још мање записивало о том времену, животу нашега народа у то доба. Наши преци су много, много теже живјели него ми данас, али су били некако задовољнији и веселији. Били су духовно богати и јаки. Данас се врло мало зна о једној лијепој традицији нашег српског народа која се прије 150 година почела одржавати у коњичком крају. Биле су то чувене Светосавске бесједе одржаване за Савиндан. Колико сам запамтио, почеле су се одржавати још у турско доба. Наши стари су причали да су одржаване и прије изградње наше цркве у Коњицу. Касније, када је изграђен Светосавски дом, он је традиционално постао мјесто за окупљање, забаву и Светосавске бесједе. Биле су то приредбе, надметање у говорништву, гуслању, у пјесми и игри. Једноставно, такмичило се ко ће љепше зборити и говорити, наздрављати и причати нашу српску историју, бесједити о Светом Сави, српству и православљу.
Одржавање светосавских свечаности настављено је и за вријеме Краљевине Југославије. Доласком комуниста 1945. све је угашено. Прво су забранили рад Српског соколског друштва, затим Српског друштва „Просвјета“ и на крају није било ни светосавских свечаности нити бесједа у оном изворном смислу како су се одржавале. Тачно је да су у цркви организоване приредбе о Савиндану, али тек почетком седмадесетих година прошлог вијека.
Казивање Илије Сарића са Борака у недавно објављеној књизи Сретена Јаковљевића „ОД БОРАКА ДО ВИШЕГРАДА – Илија Сарић соколаш и равногорац”
………………………………………………………………………………………………
1) Прве Светосавске бесједе у српском народу одржане су око 1865. године, а за кратко вријеме почеле су се одржавати по цијелом Српству.
Први пут Светосавске бесједе одржане су у Коњицу на Савиндан 1888. године, а организовала их је Српска основна школа у Коњицу и њен учитељ Прокопије Поповић, који је одржао поздравни говор и декламовао „о животу Светог Саве и вредности српске школе“. За вријеме Херцеговачког устанка 1882. године аустријске власти забраниле су рад Српске православне школе, а тиме се и Светосавске бесједе нису одржавале. Забрана је трајала до 1888. године. Поново су обновљене, и културне приредбе су се одржавале до 1915. године.
ИЗВОР: Стара Херцeговина