11 фебруара, 2017 5:36 pm | 1 коментар

МОРИНЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ

---

Ових дана из штампе је изашла књига Милоша Окуке и Николе Лакете “Морине у Херцеговини“. Представљање ће бити 10. марта у кући Ђуре Јакшића, Скадарлија, у Београду. Издавач је  „Свет књиге“ из Београда. Реч је о изузетној књизи у којој је описана висораван Морине  у северноисточној Херцеговини, која заједно са планином Црвањ припада једној сложеној области динарског холокарста. Цела област се простире између Невесињског поља  на југозападу и горњег тока Неретве Доњег Борча, на североистоку. Област је дугачка 36 километара од Заборана до Сливаља. Преко Заборана повезанa је са Прењом  – мостарским и коњичким крајем.

У књизи је приказан историјат овог краја, народни обичаји, записи, приче, пјесме, легенде…

Реч две о ауторима. Милош Окука, проф. др., филолог. Рођен 1944. у селу Порија (Улог) у подножју Морина. Основну школу похађао у Улогу и Љубушком, учитељску школу и филозофски факултет у Сарајеву. По зваршетку студија изабран је за асистента на Одсјеку за јужносл. језике Филозофског факултета у Сарајеву.  Магистрирао је 1983, докторирао 1988,  када је постао доцент. За редовног професора изабран је 1998. Био је лектор  и гостујући професор на више њемачких и аустријких универзизета . Од 1992. до пензионисања 2009. предавао је на Универзитету у Минхену. Живи у Минхену

Аутор је многих радова из дијалектологије, историје, књижевног језика, стандардологије, литературе и културе, те 16 књига из ове области. Био је коаутор и приређивач многих књига часописа и публикација..

Никола Лакета, проф., историчар. Рођен је 1949. у селу Плужинама (Невесиње) надомак  Морина. Основну школу и гимназију завршио је у Невесињу 1969. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву  на групи историја. Као професор историје радио у гиманзији “Алекса Шантић“ у Невесињу од 1974. до 1985, затим у Металској школи у Зеници од 1985. до 1992…. Од 1997. живи и ради у Аустралији. Бави се пруочавањем сеоба и етничких промјена  на Балкану и поријеклом српских породица. Пише за новинске и електронске портале.

М. Петровић