октобар 10, 2017 1:21 pm | Напишите коментар

Професор Срећко Шаран

Жељезнички мост „Лукач“ између Брђани и Брадине.


30. јул 1891.- испитивање моста пре пуштања у возова у саобраћај

Прича о чувеном мосту који је  1942 оборен. Како су кочнинчар Бошко Калем и поп Јован  Сломовић “бреназли“ да не одлете  у „ендек“

Мост „Лукач“, мост тзв. „висеће конструкције“, премошћава вододерину и поток Mијатуша, односно, (прилагодљивије) Mљетуша у предјелу Драгочаја званог „Лукин понор“.  Грађен је 1890. и  1891. У редован саобраћај пуштен 1.VIII 1891. године. Назив моста је, изгледа, изведен по имену конструктора и надзорног инспектора (инж.Лукач),  или је по Лукином понору.

Конструкцију моста испоручила је фирма,“Oesterr Alpine Montagesellschaft“ из Граца.

Склапање мостовске конструкције тakoзваним “нитовањем“ као и подизање на два камена озидана носача  вршено је „на лицу мјеста“. Мост се налазио у км 45+00 пруге А.Мост – Мостар и надморске висине 550,7м. између станица „Брђани под Иваном“ /км 47,15; н.в.528,6/ и „Брадина“/км 42,59; н.в. 754,5/.

Дужина моста је 63,6 метара, а висина „велика вода“ је била 46,7 метара.

Исти овакав мост „висеће“ конструкције био је на адхезионој прузи код станице Јабланица н/Н (потопљен хидроакумулацијом Јабланица).

Испитивање, проба моста вршена је два пута у току мјесеца јула 1891., а последње тестирање издржљивости мост је имао  30.јула у 12,00 часова по принципу „сучељени возови“, да би 1.VIII 1891. био пуштен у редован саобраћај возова.

Дневно  (24 часа)  преко моста je прелазило 4 пара путничких,1 пар моторних, 2 пара брзих, 1 пар мјешовитих (ђачких) и 10 пари теретних возова. Дакле, у просјеку, сваких петнаест минута на мосту би се налазио воз или из правца станице Брђани под Иваном или за станицу Брђани под Иваном. Мост је прелажен брзином 12км/h.

Мост „Лукаћ“ је рушен у НОБ-и, тако је познато да је мост дана, 4/5 јула 1942. порушио минер минерског вода I пролетерске бригаде Кристифор Перишић, а швабе и усташе га подизале готово два мјесеца и пустиле поново у саобраћај 1.IX  те године.

Сваке двије године вршено је фарбање моста тако да би на жељезничку станицу Брђани п/И у „штурц“ били  допремљени, вагон са алатом и један „кућни“вагон за боравак и исхрану радника. Послови „обнове“ су вршени „под саобраћајем“ и трајали тачно 21 дан  и никада дан више.

Постоји прича како је једног дана тридестосме или девете године са богослужења у Брадини у парохијски дом у Коњиц се враћао поп, Јован Сломовић. Како га возовођа није хтио примити у „службена кола“ то је он путовао у кочничарској кућици вагона „Јота“ са кочничаром Бошком Калемом из Бијеле.. Негдје на „округлици“ (пад 60 промила) воз је остао без кочења (отиснуо се) и када  је воз великом брзином налетио на мост поп се на глас крстио, а кочничар му је одбрусио:“брензај попе  одосмо у ,ендек“.

Мост је преживио и филм „Партизанска ескадрила“ (имитативна бетонска „бомба“ оштетила провизориј од дашчане облоге).

Данас, мост још издржава најезде „жељезокрадица“ и чека обијање пар нитни  па да се стрмоглави у Лукин понор.

Професор Срећко Д. ШАРАН, Маг. жељ. саобраћаја.  

    

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *