Подсећање
Како сам брисан са бирачког списка
Како сам брисан са бирачког списка
Datum: 27 сеп, 2026
……
Парламентарни избори у Србији су 25. октобра. Кампања је почела, по свему судећи биће најпрљавија од увођења вишестраначког система. Бирачки спискови се ,,ажурирају”. То ме подсети на друге вишестраначке изборе, децембра 1992. године. Пред изборе не добих онај листић – обавештење о бирачком месту. У Општинској изборној комисији ми кажу да нисам на бирачком списку. Откуд то, а седам година сам у Београду и редовно гласао на изборима!?. Рекоше ми да се жалим Другом општинском суду, па да ме упишу. Тако је и било – ставише ме на списак.
На изборима сам гласао, наравно, против листе Слободана Милошевића. Прођоше избори, он победи, али ме и даље копка, ко ме и зашто избриса са бирачког списка. Филм сећања одмотавам. Полазим од Фабрике. Као шеф Информативне службе и уредник фабричког листа, у Холдинг компанији ,,21.мај” у Раковици, систему са 5.500 запослених, нисам имао никаквих проблема. Ама баш никаквих. Све је функционисало у најбољем реду. Нисам био ни у једној партији, од тада до данас. Ван сваке је сумње да би неко у Фабрици могао тако нешто да уради.
Сетих се да су стизали гласови од појединаца – завичајаца. Наиме, као секретар Завичајнног клуба Коњичана у Београду, више пута сам одлазио у Херцеговину, на Борке, Коњичко ратиште и возио хуманитарну помоћ Црвеног крста. Ту ми је родно село, које сам пре петнаестак година препордио водећи многе акције, од изградње Омладинског дома, асфалтирање пута дужине 5 километара до реконструкције електро-мреже (увођење трофазне струје). Три села, близу 1.000 становника, све три националности, а Срба око 40 одсто. Кад сам биран за одборника, делегата у Скупштину општине Коњиц, добио сам 85 одсто гласова. Е то ми је дало за право да могу слободно коментарисати и критиковати неке лоше појаве. Нисам имао проблема са борцима и народом, напротив свуда сам радо дочекиван. Међутим, моје приче и опаске се нису свиђале групици ,,српских патриота”. И крену она лицемерна прича и хајка против мене, лепе се етикете, иду чак дотле да сам против власти и Слободана Милошевића, затим да сам писао како Срби убијају Муслимане и Хрвате. Додавли и измишљали. Невиђено лицемрје. Нису они бранили Милошевића, већ свој лоповлук, нерад и незнање. А чим им нешто затреба зову, моле: ,,Дај молим те, обиђи овог рањеника, смести ову избеглицу, болесника. Шта је са логорашима, кад ће размена. Прође неко време, а оно је најбољи судија, неки се почеше ми се и извињавати… Српска посла.
Сретен Јаковљевић, политиколог, новинар, публициста
дугогодишњи шеф Информативне службе Холдинг компаније ,,21.мај“ Београд
Први ред слева на десно: Слободан Милошевић, Сретен Јаковљевић, Филип, Грујић , генерални директор „21. маја“ Од 1989 потпредседник Владе Србије (Извршног већа)