СРБИ У МОСТАРУ
Саборна црква Свете Тројице у Мостару пре рушења (1980. год)
Срби у Мостару данас су у нестајању. Пре само стотину година, на почетку ХХ века, они су ту били главни носиоци грађанског успона и цивилизацијског препорода. Били су покретачи друштвеног и привредног раста, зачетници културног отварања и брзе урбанизације балканских касаба према модерним европским узорима. Све оно ваљано што је аустроугарска власт донела у Босну и Херцеговину, најбоље су и најбрже искористили мостарски Срби. Иако су у својој националној политици и у својој тврдој оданости вери доследно били против туђинске власти, и свуда где су могли високо дизали своје националне боје.
Срби у Мостару први су се и најлакше уклопили у нови систем европског друштва, прихавтили предност капиталистичког света над клонулим источњачким феудализмом, и динамичне законе прогреса храбро супротставили статичком и истрошеном свету прошлости. Мада нови живот никад нису до краја заволели, живо и брзо су се прилагодили европским мерилима и потребама у општем препороду. На националним основама развили су мрежу трговачких и новчаних односа, скинули фесове и модернизовали чаршију, навикли се на европска одела и кренули на Запад као да је њихов одувек, мада су се и даље, сваког јутра, окренути према Истоку крстили пред кућном иконом.
Академик Предраг Палавестра, у предговору књиге „Срби у Мостару“, издавач „Свет књиге“, Београд (2001.)
Предраг Палавестра