Непролазно дело Луке Ћеловића – Требињца и Херцеговца
Проф. др Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности
Свечана сала Унивезитета у Београду била је мала да прими све поштоваоце лика и дела Луке Ћеловића, Требињца који је сву своју имовину поклонио Београдском универзитету. Повод за ово окупљaње Херцеговаца била је промоција књиге Драгана Ковача „Погажени тестамент“. Наиме, ради се о тестаменту Луке Ћеловића, потписаном пред начелником задужбинског одељења у Београду 23. децембра 1925. године, који је више пута погажен и обезвређен. Комунистичка власт му је одузела 77 задужбина
Задужбина Луке Ћеловића – Требињца:
1. Један плац с кућом у улици Јаворској бр. 7 и 9
2. Двоспратна кућа у улици Краљевића Марка бр. 1 која има четири стана и четири дућана у партеру
3. Палата на углу улице Карађорђеве бр. 65 и Загребачке бр. 1 (сада Коче Поповића) у којој су 24 стана са три лифта и 6 дућана са 3 теретна лифта
4. Палата дуж целе Загребачке улице (сада Коче Поповића) у коју улазе бројеви 3, 5, 7 и 9 и улице Гаврила Принципа бр. 16. Ова зграда има 31 стан, 7 дућана и 4 теретна лифта.
Проф. др Милован Пецељ, који је своје прве професорске дане провео у Коњицу, пре 40 година водио је програм и подсетио присутне на речи Луке Ћеловића „Моју задужбину намењујем искључиво српском универзитету у Београду“.
Проф. др Слободан Унковић, Требињац, ректор Београдског унивезитета у више мандата, први председник Народне скупштине Србије од увођења вишестраначког система у Србији, подсетио је на дане кад је из Требиња дошао у Београд на студије и становао у тадашњем студентском дому „14. октобар“. „И то је била зграда коју је саградио Лука Ћеловић, а у собама је на пет студената било и по пет илегалаца“.
Жарко Ратковић, председник Удружења Требињаца „Јован Дучић“, у Београду подсетио је на живот и дело Луке Ћеловића, али и на чињеницу да му многи сродници из Требиња нису благонаклоно гледали што је сву имовину завештао Београдском универзитету.
Лука Петровић, начелник општине Требиње
Драган Ковач, аутор књиге „Погажени тестамент”, говорио је о томе шта га је мотивисало да напише књигу о овом великом добротвору и Требињцу. „Ми данас постојимо у времену у коме је одавно прихваћена матрица живљења по којој није важно бити, већ је важно имати. Имати што више, купити, или на други начин стећи, посједовати – што више то боље – и никад довољно“, рекао је Ковач.
Говорећи о књизи „Погажени тестамент“, Вељко Брборић испричао је причу о судбини двојице Требињаца, Јована Дучића и Луке Ћеловића, који нису имали среће са својим тестаментима. „Први је чекао деценијама где му је тестаментарна воља, док је Ћеловићево завештање оспорено пре 75 година, чиме је оштећена не само наука, него и целокупно Српство“, рекао је проф. др Брборић.
На крају се скупу обратио проф. др Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, који је с групом професора учествовао у откупу уметничке слике Луке Ћеловића која је након 70 година враћена на почасно место у свечану салу Београдског унивезитета. Слика је дело Бете Вукановић (рођене у Банбергу као Бабет Бахмајер). Своје надахнуто изалагње завршио је речима: „Нису паре и зграде завештање Луке Ћеловића, његова намера је завештање. Не сумњам да ће се појавити неки нови Лука Ћеловић, који ће умети да заврши оно што је започето. Имаће, захваљујући господину Ковачу, једну врсту упутства шта да ради“.
Извор Стара Херцеговина