Пре педсесет година
Освештана црква (капела) у Рибарима код Главатичева
На данашњи дан, 30. јула 1976. године, у Рибарима, селу код Коњица, ,,у којем је тада живело свега 14 домаћинстава“, освештана је капела. Саградили су је Савчићи, Топаловићи, Јокшићи и Каришици уз помоћ свога рода и народа из суседних села. Иако је то било време „тешког“ комунизма, ипак су се почеле обнављати цркве, а народ враћати коренима, вери православној и прађедовској. Освештење капеле остало је трајно записано и у листу „Православље“, чији текст преносимо у целини:
„Верници села Рибара код Главатичева, у коњичкој парохији, које броји свега 14 домаћинстава, саградили су уз помоћ суседних села капелу у свом селу, подигли звонару, набавили ново звоно и тиме показали велику љубав према Богу и цркви светој. Иако је ово удаљено и неприступачно сеоце и ретко и свештеници долазе, а камоли владике, митрополит Владислав се радо одазвао позиву месног пароха оца Недељка Мијановића и верника, те је 30. јула1967. г. учинио канонску посету Рибарима. Дочекан од масе побожног света, митрополит је прво осветио капелу и звонару, а затим је одслужио Свету архијерејску литургију. Служило се под ведрим невом, јер је и порта била мала да прими све вернике. Богослужење је улепшано служењем ђакона из Сарајева и певањем монахиња из манастира Житомислића, које верници овде први пут виде и чују.
После Литургије Вископреосвећени је одржао проповед народу рекавши поред осталог:
„Ви, ево, учинисте велико дело пред Богом што саградисте овај скромни храм, а сада вас чека друга обавеза, да са још већом ревношћу долазите на богослужење, да доводите своју децу на верску наставу, да ширите љубав и добру вољу међу људима…“ Верници су сузних очију саслушали поучне и топле приче светог архипастира.“
отац Јован Недић („Православље“, 1968.)
Укртако из историје краја
У непосредној близини ове капеле и православног гробља у Рибарима, на локалитету „Црквина“ у Разићима, налазила се средњовековна црква. Археолози Земаљског музеја из Сарајева утврдили су да је била једнобродна и потиче из 11. и 12. века. „Служила је источном обреду“ – била православна. Тај крај, жупа Ком, у 12. веку припадао је Подгорју којим су владали већином српски владари, а нарочито Немањићи, до напуштања Хумске земље 1322. године. Тако кажу археолози и истраживачи Земаљског музеја у Сарајеву, који су истраживање обавили 1954. године и објавили га у својим „Гласницима“, као и Павао Анђелић у монографији „Историјски споменици Коњица и околине“ 1975. године.
Извор „Стара Херцговина“