У Улогу одржан
Други сабор фамилије Тунгуз
У суботу, 22.07.2017.године у Улогу је одржан други сабор фамилије Тунгуз. На скупу су учествовали Тунгузи из свих крајева Херцеговине, Србије, као и из Италије.
Ово саборовање је наставак првог дружења које је одржано пре три године у селу Сливља код Гацка, тако да и ова породица следи традицију фамилијарних окупљања у Херцеговини.
Из села Сливља потичу сви данашњи Тунгузи који су се ту доселили из села Слато код Невесиња, а у које су дошли из Стабна у Пиви. У Пиви су били једно од братстава племена Пива. Тунгузи су данас су расељени по целом свету а традиција и услови живота су довели до тога да унутар фамилије има огранака који се презивају Перовић и Toungouz Nevessignsky.
Сабору у Улогу је присуствовао и незаобилазни велики пријатељ фамилије – Војин Гушић из Невесиња, потпредседник Борачке организације Републике Српске, који је дао велики допринос обнови споменика Пера Тунгуза на Моринама, где је и заказано наредно окупљање Тунгуза 2020. године.
***
Саборовање у Улогу је било прилика да се освежи сећање на поједине припаднике ове невелике фамилије који су се истакли као историјске личности српског народа у Босни и Херцеговини а и шире, те тако своје место заузели у енциклопедијама, историјским читанкама и народној епици .
Неки су пак дали допринос своме роду као историчари, књижевници, високи државни службеници који су се бавили дипломатијом.
Споменик Перу Тунгузу на Моринама
Најпознатији члан ове породице је свакако славни харамбаша Перо Тунгуз у чијим рукама је пукла гласовита Невесињска пушка 5.јула 1875. године на Ћетној пољани у Бишини. Невесињска пушка је прерасла у Невесињски а овај у Босанско-херцеговачки устанак против Отоманске империје. Перо је предводио и Улошки устанак из 1882. године против Аустроугарске монархије, познат као II Невесињска пушка.
Харамбаша је као историјска и епска личност постао инспирација уметницима у литератури, филму и сликарству. Тако је он један од главних јунака у књизи Невесињска пушка Томислава Шиповца, а такође и у историјском стрипу Невесињска пушка Јована Братића 2008.год. У филму Жике Митровића Невсињска пушка 1963.год. лик Пере Тунгуза је тумачио познати југословенски глумац Петре Прличко а филм је освојио Сребрну арену на Пулском фестивалу. У недавно објављеној књизи Морине у Херцеговини 2017.год. аутора др. Милоша Окуке , лингвисте и Николе Лакете, историчара, сердар Перо је нашао своје заслужено место. Сликарка Биљана Ристић из Невесиња је на камену овековечила портрет харамбаше Пера у оквиру изложбе Хероји на камену.
Синови Пера Тунгуза – браћа Радован, Данило и Војин Тунгуз Перовић су својим делима обележили период између два светска рата.
Радован Тунгуз Перовић Невесињски (Улог,1879. – Подгорица,1944.) је стекао звање доктора филозофије у Бриселу 1912. год. Аутор је збирки приповедака Горштакиње (1906.), Са орловских кршева (1914.), романа Из земље плача (1906.) те епопеје Србијада(1931.).
Данило Тунгуз Перовић (Никшић,1889. – Земун,1974.), историчар, учесник је балканских ратова и добровљац у I светском рату. Носилац је Албанске споменице. Студирао је историју и географију у Дижону,Греноблу и Београду. Аутор је књига Устанак Херцеговачко бокељски 1882.год. против Аустроугарске, Одјек Невсеињске пушке из 1875.год. (1923.),Бјекство харамбаша Стојана Ковачевића и Пера Тунгуза из Мостарске куле (1927.), Личности чојства и јунаштва Црне горе и Херцеговине(1931.), Портрети црногорско-херцеговачких горштака (1934) итд.
Војин Тунгуз Перовић (Улог,1886. – Сарајево,1976.) био је артиљеријски пуковник Краљеве војске, носилац високих војних одликовања, међу којима је Карађорђева звезда, писац драме Осветници робља.
Васиљ Тунгуз, (Улог,1913. – Сарајево,1972.) протојереј, имао је парохију у Коњицу, Калиновику и Блажују код Сарајева, носилац је црквеног признања – црвеног појаса.
Владимир Тунгуз (Сливља,1912. – Београд,1957.) правник по струци,између осталих својих дужности у државној служби послератне Југославије био је секретар политичког представништва у Бечу, а 1952. је из Државног секретаријата за иностране послове постављен за првог секретара Амбасаде Федеративне Народне Републике Југославије у Лондону.
Аутори текста: Наташа Глигорић и Горан Тунгуз
Hаташа Глигорић и Горан Тунгуз са фотографијом славног претка Пера Тунгуза у позадини
Извор Стара Херцеговина