Монографија о страдању коњичких Срба у Првом светском рату.
ВЕЛИКИ ДУХОВНИ СПОМЕНИК СРБИМА КОЊИЧКОГ КРАЈА
Удружење Коњичана Републике Српске ради још један велики посао. Припрема монографију о страдању Срба из Коњица у Првом светском рату. На седници одржаној у 24. 10. 2017. у Требињу Удружење је именовало Организациони одбор, председника одбора и уредника монографије. Урађен је иницијлани материјал коji управо објављујемо. На 17 старана дат је списак лица која су на било који начин учествовали у Првом светском рату.
………………………….
УДРУЖЕЊЕ КОЊИЧАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Поштовани суграђани, Коњичани!
Трећа је година од кад смо формирали наше Удружење Коњичана у Републици Српској. За кратко вријеме урадили смо велики посао. У Гацку смо подигли споменик нашим коњичким Србима, погинулим и убијеним у грађанском рату (1992. -1995.) Водили смо и водимо многе хуманитарне акције, помагали и помажемо нашим сународницима у невољи. Обилазимо наша стратишта и богомоље и све у сарадњи и блaгослов наше Српске праволсавне цркве. Тиме дајемо велики допринос очувању нашег националног идентитета, културе, и традиција нашег народа – завичаја коњичких Срба.
Ове године смо кренули у још један велики посао. Припрема се издавање и штампање монографије
СТРАДАЊЕ СРБА У КОЊИЧКОМ КРАЈУ
ЗА ВРИЈЕМЕ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА.
Познато је да смо народ брзог заборава, а заборв је пут у понављање историје.. Ово је прилика да отргнимо од заборава наше претке и најближе који старадше у минулим ратовима. Тако им дижемо велике духовне споменике који ће бити трајно записани у књигама и сачувани у нашим сећањима.. Те споменике не може вријеме потрти, нити ико физички уништити..
Нека нам наук буду наши умни људи од којих смо имали шта чути и научити. .
Када су једном приликом зауставили цариници Вука Караџића и питали шта носи Вук је одговорио: Немам ништа осим памћења
Велики Његош рече: Благо оном, ко довијека живи, имао се рашта и родити
Достојевски: Сваки честит човјек не да свој језик и не да своје обичаје“
А мудри Иво Андрић: Ко себе поштује и чува, тога сви чувају и поштују.
Бранко Ћопић на свој крајишки начин: Оно што се није записало није се ни догодило.
….
КО ЖЕЛИ ДА СЕ ЖРТВЕ ЗАБОРАВЕ
ТАЈ ЖЕЛИ ДА СЕ ОНЕ ПОНОВЕ.
( пише на улазу у логор Дахау)
П О З И В А М О
ВАС ДА ТРАЈНО ОБИЉЕЖИМО
СТРАДАЊА НАШИХ ПРЕДАКА
Требиње, 24.10.2017.
Председник Удружења Коњичана у РС
Зоран Пологош
…………………………………
П Р И Л О Г
СПИСАК КОЊИЧКИХ СРВА КОЈИ СУ НА БИЛО КОЈИ НАЧИН ВЕЗАНИ ЗА ПРВИ СВЕТСКИ РАТ,
Спискови су разврстани по селима, ради лакшег препознавања лица. Вероватно да има грешака.
Уколико било шта знате о вашим прецима из тог доба, попуните упитник који је на крају списка.
ПРОМЈЕДБЕ СЛАТИ НА УДРУЖЕЊЕ КОЊИЧАНА РС e-mail www zpologos3@gmail.com.
СПИСАК КОЊИЧКИХ СРБА
КОЈИ СУ НА БИЛО КОЈИ НАЧИН УЧЕСТВОВАЛИ
У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 1914. – 1918.
(списак је рађен по азбучном реду села и презимена)
БИЈЕЛА
ВУЛИЋ БОШКО. мобилисан, у Аустроугарску војску, био на Тиролу. у Монтесанти
ВУЛИЋ Тодора КОСТА, мобилисан
ВУЛИЋ Тодора ЈЕФТО, мобилисан
ВУЛИЋ Тодора МАРКО, мобилисан погинуо
ВУЛИЋ Тодора СТАНКО, мобилисан погинуо
ВУЛИЋ ПЕРО Илијин брат, мобилисан погинуо
ДАБИЋ ВЛАДИМИР, мобилисан, солунски добровољац
ДРАГИЋ Васе ПЕРО, (70 година), затваран у Котарски затвор у Коњицу
ДРАГИЋ Пере ЂОРЂО, мобилисан ,
ДРАГИЋ ПАНТО, рањен на Тиролу,
ДРАГИЋ РИСТО, мобилисан, солунац
ЈАКОВЉЕВИЋ Реме СИМО, био заробљен на Тиролу.
ЈАКОВЉЕВИЋ Луке ТОМО, војинк, у Ђеру у Мађарској погинуо.
ЈАКОВЉЕВИЋ ЛУКА, војник, погинуо
ЈАКОВЉЕВИЋ МАКСИМ, војник умро од ратних последица, .
ЈАКОВЉЕВИЋ ТОДОР, војник, солунац,
ЈАКОВЉЕВИЋ Николе ТРИФКО, војник, рањен…
ЈАКОВЉЕВИЋ МИЛАН, рођен Андрић, преселио у Подорашац, држао кафану. погинуо
ЈАКОВЉЕВИЋ ИЛИЈА, војник, подофицир, .
ЈАЊИЋ РИСТО, војник, солунац
КУКИЋ ИЛИЈА, Равни Кук, војник заробљен од руске војске, остао у Русији .
ЛАЗАРЕВИЋ ЂОРЂО, војник заробљен од руске војске, остао у Русији .
КАЛЕМ ЂОРЂО, Младешковићи, војник. солунац
НЕНАДИЋ ДУШАН, Младешковићи, војник солунац
ТОВАРИШИЋ СВЕТОЗАР, Цагаре, војник, солунац
БЈЕЛИМИЋИ
ГОЈКОВИЋ РИСТО, стар 55 година, био је талац четири мјесеца на прузи Коњиц – Мостар и обратно. Малтретиран је од шуцкора, патио од шибања и глади. У тим мукама и подлего.
ШАРОВИЋ ИЛИЈА, (Љубуча) интерниран у Арад где је и умро
……………………………….
БЈЕЛОВЧИНА
……………………………….
БЛАЦЕ
………………………..
БОРЦИ
ДРАГАНИЋ МИЛИНКО, из Б. Језера,. Николин и Савин отац, погинуо на Тиролу ,
ДРАГАНИЋ ПЕРО, брат Ђурин из Б. Језера, Анћелков стриц, погинуо ??? на Тиролу
КАЛЕМ РИСТО, Дамјанов и Ристин отац
ЛАМБИЋ ЉУБОМИР, војник, солунски доборовљац, после рата одселио у Хајдучицу
МИЋЕВИЋ НИКОЛА, брат старог БОЖЕ, – погинуо на Тиролу
САРИЋ НИКОЛА, из Б. Језера отац Драге Бованушина, погинуо на Тиролу
САРИЋ ПЕРО, из Б. Језера син Томе Сарића, – погинуо на Тиролу
САРИЋ ТРИФКО, из Долова Пантин отац, он и имењак му Трифко доброовљци у Црној Гори , стигли на Крф, и у Солун у српску војску – погинуо
САРИЋ ТРИФКО, из Б. Језера, Дамјаноц и Тодорв отац, са Трифком из Долова пребјегао у Црногорску војску, после на Крф и у Солун у српску војску, – погинуо
САРИЋ ЈОВАН СОФО, учесник у устанку “Невесињска пушке“, 1875. стар 70 година, био је под истрагом у војном затвору у Мостару а денунцирао га неки његов рођак Када је пуштен из затвора, био је талац тринаест месеци и девет дана на прузи Коњиц – Брод.
САРИЋ ЈЕФТО из Долова, војник, солунски добровољац,
САРИЋ САВО, Шушковић, војник, солунски добровољац,
САРИЋ ТОМА, Шушковић, војник, заробљен у Украјини у Кијеву, рањен,
САРИЋ ВЛАДИМИР Шушковић, војник, тешко рањен у врат, после је тешко говорио
ШИНИКОВИЋ Јована РИСТО, војник
ШИНИКОВИЋ Јована ВИДОЈЕ, војник, солунски добровољац
ШИНИКОВИЋ Јована ДРАГУТИН, војник, солунски добровољац
ШИНИКОВИЋ Видоја ЈА СТЕВАН, свештеник, у Бијелом пољу, затворен, био таоц на возу.
ШИНИКОВИЋ Стевана САВО, ученик, матурант гимназаије у Мостару. Интерниран у логор Арад у Румунију
ШИНИКОВИЋ Стевана БРАНКО, војник,
……………………………….
БРАДИНА
ГЛИГОРЕВИЋ ОБРЕН, солунац
ГЛИГОРЕВИЋ ШЋЕПО, солунац
ГЛИГОРЕВИЋ ….. (отац Шћепанов из Крча) погинуо 19.8.1916.
ЂОРЂИЋ ПЕТАР,војник
КУЉАНИН МИЈАТ, солунац,
КУЉАНИН ШЋЕПО, солунац,
КУЉАНИН ЈОВО, неколико мјесеци, био талац, пратио војне транспорте
МРКАЈИЋ ТРИФКО, тежак и сеоски кнез, са лугаром Богољубом Дамићем био талац код жељезничких тунела, по наређењу команданта станице шуцкори га свезали за букву са Богољубом Дамићем . Убијени су на мосту Лукач код Брађани, 25.8.1914. .
ЖУЖА СИМО, војник
БРЂАНИ
ДРАГАНИЋ ДАНИЛО , војник, солунски добровољац, После рата добио земљу Хајдучици и одселио 1926. године. Има о је два сина Васу и Мирка. Мирко је погинуо у партизанима 1944. а Васо је после рата малтретиран за вријеме откупа, затваран од ОЗН-е,
ДРАГАНИЋ ЂУРО
ДРАГАНИЋ ЈОВАН
ЗЕЛЕНОВИЋ ЈОВО, борац 4 пука 1. српске доборовачке дивизије – солунски добровољац,
МАНДИЋ ГАВРО
ШИНИКОВИЋ ЈОВО
ВИНИШТЕ
ВРДОЉЕ
НИНКОВИЋ МАРКО са Врдоља, синови Марко, Жарко и Рајко
БАБИЋ СИМО са Врдоља
ГЛАВАТИЧЕВО
ГЛАВАТИЧЕВО
- Миловић Раде
- Бован Ристо Коњиц
ГРУШЧА
ЦУЦА СПАСОЈЕ , војник погинуо на Солунском фронту, остала му жена трудна, родио му се син Божо
ДОЊЕ СЕЛО
ЋЕЋЕЗ НИКОЛА, брат Ристе Ћећеза. Ристо је ђед проф Момира Ћећеза. Момир у својој књизи наводи да има доказа да су неки Ћећези из Доњег Села учествовали у Херцеговачком устанку 1882. године…. Освета за убиство Марка Манигоде. ……………………..
ЋЕЋЕЗ БОШКО, стриц проф Момира Ћећеза, био аустријски војник Био добар стрелац, Аустријски официри су га користили за пропагирање стрељштва. Једном прилком погодио је орла у лету. Такмичио се са Шиптарем. Обојица су погодили орла.
ЋЕЋЕЗ ДУШАН, војник Учествовао у познатој побуни морнара у аустро-угарској морнарици 1917. године, у Котору, за то је био и суђен.
ЋЕЋЕЗ МИЛАН, војник, добровољац, у чувеном четничком пуку Војовде Вука. на Кајмкачалну. Тад је на пробоју Солунског фронта, на Груништу у новембру 1916. тешко рањен, у броби прса у прса – бајонотама. У тој борби погинуо им је коамнднат војовда Вук. После рата добио доброовљачку земљу и одселио у Хајдучицу у Банат. Није имао деце, узео и школовао братића Милу, сина од брата му Петка.
ЋЕЋЕЗ ВАСО Миланов брат , мобилисан у Аустроугарску војску. Погинуо на Тиролу. Кад је долазио на одсуство 1916. рекао је оцу.“Ја с енећу вртаоити жив. Талијани имају такву артиљерију од које се само гине“ Тако је и било погинуо је на Тиролу (Радован Ћећез 4.11.2017)
Ћећез Душан – није био војник аустро-угарске морнарице,већ у трговачкој морнарици на броду Линијешифс Лајтнајт Баронфрајер фон Леонарди,како се звао и власник брода.Побуна морнара је била 1918. године у фебруару мјесецу, а Душан је осуђен на смрт вјешањем због изјаве: „Нећу да служим ћелаву главу Фрање Јосипа“. Он је избегао смртну казну, али су при томе погубљена два или три побуњеника у Котору. У старом граду постоји спомен плоча,везана за тај догађај. Погледаћу и видети имена ,ових дана.Ово су била лична казивања његова и он је стриц мога пок. оца Шћепана ( Драган Ћећез, фејсбук 3.11.2017)
ЋЕЋЕЗ АНЋЕЛКО, војник, солунски добровољац.
ЋЕЋЕЗ ИЛИЈА, војник, солунски добровољац.
ЋЕЋЕЗ ТРИФКО, војник, солунски добровољац.
ЋЕЋЕЗ РИСТО, војник, солунски добровољац, Отац шесторо деце. Од окупације земље 1941,. чим су усташе преузеле власт у Коњицу више пута је хапшен и зтваран. последњи пут 23. децембра 1941. одведене је од кућа и сутрадан је нађен мртав.
МАРКО ЋЕЋЕЗ Бјелица, Гојков отац, – Много је пропатио од шуцкора и жандарма. Једном прилико су га тукли на плнаини више Брадине, код Ћећезових колиба, испод Лисина, Гасом су му табане поливали и запалили. .. чак су га пет пута вјешали… увек га је неко чудо спасило… пуцала грана,, конопац… И тако га оставили на миру
ЋЕЋЕЗ МИРКО син Ристе, био је познати гуслар у коњичком крају
……………………………….
ДОБРИГОШЋЕ
МАНИГОДА СТЕВАН, старац од 65. година, био талац у Јабланици и пратио возове од Јабланице до Мостара и од Јабланице до Коњица. Узрок његова затварања и ступања у таоце био је тај што му је неки муслиман са Крстца подбацио пушку у „хајванску кланицу“ па онда на то мјесто навео жандармску патролу“ …. Тек пошто је много пропатио и потпуно оболио пуштен је кући. Код куће је боловао још 60 дана и умро.
МАНИГОДА МИРКО, био је у затвору у Коњицу,.И њему је као и Стевану Манигоди злочин подметнут, смо што је овај пут од комшија са Крстаца „подбацио пушку под сијено и касније на то мјесто навео жандарску патролу“. Након претпњених мука и шибања дошао је својој кући где је убрзо од последица умро.
МАНИГОДА ЛАЗО отац Ђурин, погинуо
МАНИГОДА ЈОВО, отац трговца Симе Манигодића., погинуо
МАНИГОДА БОЖО, Божо и Јово браћа. Божо је Баришин отац. . погинуо
МАНИГОДА МАРКО, отишао у војску уместо брата Марка. погинуо на Солуну
МАНИГОДА ТОДОР, ђед Мирка, Саве и Тодора Манигоде.
МАНИГОДА ВУКО
МАНИГОДА ГЛИГО, Влатков отац
МАНИГОДА МИТАР Стеванов отац.
МАНИГОДА ШОЈО
МАНИГОДА НИКО
МАНИГОДА МИЛОШ
МАНИГОДА ЂОРЂО., отац Тодин, ожењен из Челебића сетром од Јоце Тодоровића, био у Штабу краља Петра Првог и са њим прешао Албанију. Ђорђо је прешао и Кајмакчалан био је добар гуслар па би уз гусле пјевао
“ Ту сам био и очима видио и велико блато газио ни од кише ни од бијела снијега, већ од крви браће и јунака“.
ВРАТИЛИ СЕ СА ПРОКЛЕТИЈА
Они који су отишли према Италији Тиролу, после за Русију. Група која је пошла преко Албаније вратила се са Проклетија
- МАНИГОДА ШОЈО, вратио се са Проклетија
- МАНИГОДА НИКО, вратио се са Проклетија
- МАНИГОДА МИЛОШ, ЈОШ ЈЕДАН (четворица се вратили са Проклетија??
………………………
ЗАГОРИЦЕ
ШАРАН ТРИФКО, Џепи, тежак талац на жељезничкој станици у Рами код Јабланице. Убили га шуцкори на станици у Рами. Наместили му, рекли му да може да бијежи, кад је потрчао пуцали за њим и убили га.
1.Куљанин Илија
2.Шаран Марко
3.Живак Лазар
4 Живак Стоја – “Чава“
……………………………….
ЗУКИЋИ
ВУЈИЧИЋ ЂОКО, тежак из Зукића, , 1914. као таоц пратио војни транспорт. У Високом пред фрањевачким самостаном претучен и понижаван.
……………………………….
ИДБАР
ЈОВАНИЋ Васе ШЋЕПО, рођен 1893. мобилисан , заробљен од руске војске 1916, тада је и рањен. Дошао из Русије након 6 година. Синови Милован и Васо…
ЈОВАНОВИЋ Ристе СИМО, рођен 1871., хапшен и испребијан од старне шуцкора . Умро од последица батинања. Синови: Тодо, Манојло и Марко..
АНТИЋ ДАНИЛО, мобилсан, заробљен од руске војске 1916. Дошао из Русије након 6 година. Синови: Васо, Шћепо и Жарко.. (податке дао Јово Јовановић) .
……………………………….
ЈАБЛАНИЦА
МИХИЋ РИСТО, трговац ….. били затворени са Трифком Шараном
МИХАЋ ЈОВО, трговац, талац,
ДУШАН МИХАЈЛОВИЋ, власник каменолома гранита у Јабланици
КОЊИЦ ГРАД
ДАМИЋ БОГОЉУБ шумар, рођен у Раштелици. – 1914. са Миланом Мркајићем био талац, код жељезничких тунела. По нарећењу команданта станице шуцкори га са Мркајићем свезали за букву и стрељали без икакве кривице (25.8.1914.) Прије стрељања стављан је на велике муке, два пута је вјешан, али је оба пута пукао конопац, потом је убијен на мосту Лукач.
ГРКОВИЋ МИЛАН, писар у Котарском уреду у Коњицу, био једну недељу дана као талац на Иван-седлу, иза тога је интерниран 13 месеци у концентарациони логор логор Арад, ( Румунија) Седам месеци провео је у Бањалуци због велеиздајничког процеса а оптужен је био због „српског сокола“
ЗОТОВИЋ ЈОВАН – ЈОВО – механџија Стар 32, године, био талац три мјесеца у Котарском затвору у Коњицу Јован-Јово Зотовић, кафеджија из Коњица, ухапшен и као талац провео три мјесеца у Котарском затвору у Коњицу.
МИЈАТОВИЋ ЛЕНГИЋ БОЖО, Пухале, трговац, стар 60 година, трговац. Био је талац на градском водоводу у Коњицу. Више пута му је прећено стрељањем,. – после пуштања из таоштва, интерниран у својој кућу, убрзо је умро
МУЖИЈЕВИЋ ТОДОР, трговац, по наредби начелника котара затворен у војничку касарну у Коњицу 26. јула 1914. а 1. августа исте године одведен као талац у тврђаву број “два“ на Иван планину. … био је оптужен за велеиздају…. скоро две године провео по затворима Бања Лука, Сарајево,
МУЖИЈЕВИЋ СВЕТОЗАР СВЕТКО, трговац, ухапшени су 26. јула 1914. године. Након боравка у затвору Котарског суда у Коњицу одведени су 1. августа као таоци у тврдаву број 2, на Иван-седлу. После одређен као талац пртаилав вотова од Иван-седла до Алипашин моста. У затвору провео више од 22 месеца
ТРАПАРИЋ МИТАР, трговац, по налогу котарског уреда као талац провео шест недеља у војничкој касарни у Рами (тамо је упућен у септембру 1914.) а потом је по налазу др Хилдесе из Коњица као неурастеничан пуштен из талаца. Од конца 1916. до ослобоћења био у војсци.
ТРАПАРИЋ САВО, брат Митра Трапарића, стар 35 година, био је интерниран у Арад, осамнаест месеци, Касније је отишао у војску, где је остао све до ослобоћења.
Митар и Саво Трапарић, трговци ухапшени су 12. септембра 1914. године и заточени у затвор Котарског суда у Коњицу. Лежали су у затвору шест седмица. Након тога је Митар, захваљујући изјави др Оскара Хилдеса,’ пуштен кући као болестан.
ЋУК ИЛИЈА, био свештеник у Коњицу, стар 30 година, … Одведен 26. јула 1914. у Војни затвор у Зеници по налогу Котарског уреда из Зенице. .. спроведен у сарајевски, а потом у мостарски затвор одакле је пуштен кући после 20 дана. Овај свештеник је из Самобора са црногорске границе материјално је потпуно уништен.
ЋУК САВО, брат Илије свештеника, трговачки помоћник, стар 23, године страдао је као и његов брат , Илија. Био је у војсци двије године.
ЋУК ГОША, стара 50 година, мајка свештеника Илије и Саве Ћука, довена је из Самобора пошто су јој зпалили кућу, у Војни затвор у Автовцу и осуђена на вјешала због тога што је Црногорцима кухала јело. Старањем Адема Биједића и неког поружника Чеха спасена је од вјешала .
СОЛУНСКИ ДОБРОВОЉЦИ КОЊИЦ– ГРАД
- Црногорац Максим ( Коњиц )
2 Џумхур Вејсил
- Гојковић Петар
- Хаџић Мухамед – Велед“)
- Јурић Иван
- Клупка Фрањо)
- Скало Војислав
- Скочајић Бранко
- Шагоровие Шћепан ( Велуча )
10.Течић Ристо
11 Томашевић Ристо (Турија )
- Учукало Владо“)
- МУСАКАДИЋ ФЕХИМ, рођен у Коњицу 1886. предао се Русима 1916. на Карпатима. Учествовао у борбама на Добруџи на солунском фронту, одликован орденом Карађођеве звијезде с мачевима, демобилисан у чину поручника.У Дугом светском рату определио се за Раваногорски покрет Драже Михаиловића, био члан четничког штаба за источну Босни и Херцеговину. Стрељали га партизани 1943. код Калиновика
ЏУМХУР АБДУСЕЛАМ ХАЏИ-ХАФИЗ
Међу логорашима у Араду био је и Хаџихафиз Абдуселам Џумхур – имам Текијске жамије у Коњицу и муалим (вјероучитељ).““ Отац нашег познатог карикатуристе и путписца Зуке Џумхура
……………………………….
КУЛА
ДАБИЋ РИСТО, стар 60 година, био талац 12 месеци на прузи Сарајево – Мостар . Пошто је пуштен кући одмах је ступио у војску
ТОПАЛОВИЋ ПЕРО, стар 50 година био талац,на прузи сарајево -Мостар, Пошто је пуштен кући одмах је ступио у војску.
ТОПАЛОВИЋ МИТАР, стар 40 година, био је у затвору у Коњицу два мјесеца, чим је пуштен одмах је ступио у војску.
………………………………
НЕВИЗДРАЦИ ХОНДИЋИ
ЂУРО ЂИРКОВИЋ отац Раде Ћирковића, са Хондића,
Радио на жељезници, за вријеме Првог светског рата убили га шуцкори , мјештани . Жена му примала пензију на њега. мјештани испод села. био на железници убили га шуцкори
ОСТРОЖАЦ – ПАПРАСКО
ЖУЖА ИЛИЈА, стар 40 година, био мјеец дана у Коњицу у затвору где су га тукли и злостављали. Из затвора је пуштен својој кући.
ЖУЖА ЛАЗАР, син Спасојев, иако није био у затвору мучен је и шибан много пута трновим штаповима по ногама.
ЖУЖА ТОДОР, био злостављан, тукли га шуцкори у Црнајима код Острошца. Од последица мучења умро .
СОЛУНЦИ
- ЖУЖА ДАНИЛО, био на Добруџи са њим је био Благоје Куљанин и Ђорћић стари из Брадине што би наздрављао и пјевао руске пјесме. Са њима је био Пињо Карић Ахметов отац из Шуња. Они су преко Добруџе дошли на Солун као добровољци.
- ЖУЖА ИЛИЈА, њега су шуцкори тукли
- ЖУЖА ДУШАН, дошо из војске и умро
4 ЖУЖА ТОДОР
- ЖУЖА ВАСО, тешко рањен у Италији, остао без ноге. Убили га партизани 1943. .
( 12 Жужа је једно јутро мобилисано у аустријску војску о отишло на фронт)
- КНЕЖЕВИЋ ПЕРО, је био добровољац и на Солуну.
- јуна 1918. УМРО ДУШАН МАНИГОДИЋ,
- јуна преминуо је Душан Манигодић, у Бијељини, ондашњи адвокат син умировљеног владина тајника Ђорђа Манигодића. ???
ПОЖЕТВА ГОСТОВИЋИ
ПОЖЕТВА
- Коприаица Перо
2.Ристи} Илија
……………………………….
ПОКОЈИШТЕ
……………………………….
ПУХАРЕ
……………………………….
РИБАРИ
КАРИШИК ЛАЗАР
КАРИШИК РИСТО
ТОПАЛОВИЋ МИТАР , Рибари или Кула био тежак талац,
ТОПАЛОВИЋ ПЕРО, Рибари – Кула, тежак талац,
ТОПАЛОВИЋ, БОШКО из Рибари, носилац Обилићеве звијезде.
……………………………….
СИТНИК
- ЂОГИЋ ВАСО рођен у Ситнику, са рођаком Михајло, на почетку рата 1914. код Мионице из аустро.-угарске војске пребјегао у српску војску. .. Васу су усташе ухавтиле 1941 оћерали у Главатичево и убили га.
- ЂОГИЋ МИХАИЛО, рођен у Ситнику, 1914 у Миноци пребјегао у српску војску. Од 1916. доборовољац у чувеном добровољачком четничком одреду Војводе Вука ( поптуковника Вука Поповића). Учествовао у чувеној бици на Кајмакчалану. .. Фебруара 1917 распоређен у 4 пук Дринске дивизије. У књигу Одреда уписна под бројем 3368
- ЂОГИЂ ВЛАДИСЛАВ, био је мобилисан у аустријску војску и после пребјегао у српску и са њом прешао Албанију.
СИТНИК
- Јањи} Перо
- Сари} Лазар
……………………………….
СПИЉАНИ
ВУКОСАВ ЛУКА био солунски добровољац
……………………………….
ЋЕСИМ
БЕЈЛИЦА ПЕРО, мобилисан
БЈЕЛИЦА БОЖО, мобилисан , отпуштен из војске “ због болести“
ЧЕЛЕБИЋИ
АВРАМОВИЋ АВРАМ, стар 55 година, био талац на прузи Мостар Брод, након тога узет у војску где је оболио. тежак и талац
АВРАМОВИЋ МИЛОШ, стар 78 година бијен и мучен од жандарма Пехара и Телецког.
АРНАУТОВИЋ РИСТО , мобилисан у асутријску војску, дошао кући после 6 година
АРНАУТОВИЋ МИТАР, био је рањен па је добијао пензије Он и Ристо браћа. дошли након 6 година. Ккада се Ристо помолио мајка га није могла препознати а дјеца већ била велика.
АРНАУТОВИЋ ТОДОР, мјесец дана био у затвору у Коњицу.
ВУЈИЧИЋ САВО, син Васин, изубијан од жандарма.
ВУЈИЧИЋ( Раде) ВАСО, стар 48 година, био талац у Острошцу 12 месеци. тежак талац
ДВА БРАТА КУЈУНЏИЋА отишли на Солун
КУЈУНЏИЋ СТЕВАН, син Ђурин, био у затвору у Коњицу мјесец дана шибан и бијен од жандарма. Пребијан штаповима штаповима и кундацима – подлегао
КУЈУНЏИЋ МАКСИМ, месец дана био у затвору у Коњицу.
МИЉЕВИЋ ЛАЗО, био интернирн у Арад 15 меесеци. тежак и интернирац
ПУДАР ПЕТАР, био у затвору у Коњицу мјесец дана, гд есу га страшно били и мучили.
ТОДОРОВИЋ ФЕФТО, хапшен, испребијан . Од последица пребијања убрзо – умро
ТОДОРОВИЋ ЈОВО, Куљић, био у затвору у Коњицу, мјесец дана, злостављан.
ТОДОРОВИЋ МИТАР, тежак и талац
ТОДОРОВИЋ ИЛИЈА, стар 40 година, два дана страшно мучен и претучен у Острошцу,
ТОДОРОВИЋ ПЕРО, син Јовин, злостављан од жандарма и шуцкора, Било је то на почетку рата 1914. сакупили Србе на гувну, оне који нису отишли у рат и везали их и тукли.. Везали им ноге и руке. тукли и тако их на гумну оставили. Перо је био после отишао у војску и кад га је нога заболила вратио се, врло млад умро
ТОДОРОВИЋ ЈОВО, стар 50 година, био је интерниран у Арад, одакле је отишао у војску и служио две и по године тежак интернирац,
ШУШИЋ ВАСО и он је био добровољац, био је рањен у ногу па је примао пензију.
ШУШИЋ СИМО, био месец даан у затвору у Коњицу,
ШУШИЋ Милоша МИЛАН, рођен 1882 године.
Срето,здраво,како си,Видим да си пуно вриједан,Имам допуну за мужевог ђеда,а не моуу да упишем у овај упитник,па ћу то урадити овако, Ријеч је о Шушић Милоша Милан,рођен у Челебићима 1882,год.по занимању земљорадник,Мобилисан 1914,и послат на Источни фронт,Рањен на Галицији,Лијечен у Прагу,Наон тога је послат у Тирол,гдје су га заробили Талијани и одведен у ропство на Сицилију, Након 9 година,враћа се кући и умјесто малог синчића дочекује га одрастао син Јово,Милан је имао потомство,синове Јову Ђорђу,те кћери Смиљану,Цвију и Ђурђу, Умро је у 94,тој години живота Поздрављамо те . (Јелена Чабрило,, удата Шушић, 2.11.2017.)
ШУШИЋ Трише ТРИФКО, …………………………………
Хвала ,Идемо даље,,Шушић Трише Трифко,учесник 1,св,рата,Отишао са војском на Албанију и губи му се сваки траг,Од потомака су остали синови Гојко и Крсто,Крсто је био дворски жандарм код краља,,ПС,слика из тог времена немамо,има само Миланова у поодмаклим годинама ( ЈЕЛЕНА Шушић, Чабрило 3.11.2017.)
ЧИЧЕВО – КУЛА
ГЛОГОВАЦ МИТАР, старац од 80 година, био талац 12 месеци на прузи Сарајево- Мостар. Након тог времена уз молбу пуштен кући.
ШМРКИЋ СПАСОЈЕ, стар 55 година био талац годину дана на прузи Срајево – Мостар а потом пуштен кући.
ПЕРО ПРОДАН, отац Данилов, Савин, и Миланов, био мобилисан, заробљен од Руса. У Русији провео рат и Октобарску револуцију.
СОЛУНСКИ ДОБРОВОЉЦИ
- Бован Крсто
2. Глоговац Благоје
- Глоговац Илија
- Мрчић Богоqуб
- Мрчић Qубомир – Qубан
- Савчић Владимир
- Шмркић Владо
БОВАН КРСТО (син му Јово у селу Чичево, Коњиц, Србин. земорадник. Јово одселио у Хајдучицу 1926. године
БОВАН ВОЈИН , са Чичева убиле га усташе 1943, у Ситнику
ЦЕРИЋИ
БЕНЂО ЂУРО, рођен 1894. (Церићи) доборовољац у 4. бос.-херц. пуку од 21.4.1916. редов.
ЏЕПИ
ЖИВАК . Душанов брат погинуо на Тиролу
ЛОЈПУР Томе брат
ЛОЈПУР Томе брат
МАГАЗИН ДУШАН,са Џепа,
ЛОЈПУР ПЕТКО, је имао два сина и кћер. Оћеран је од усташа 1941 године. Син му Мирко радио у Игману – објекту
ШАРАН ИЛИЈА, имао четири брата Тодо, Панто, Симо., Панту су усташе убиле 1942 .
ШАРАН МАРКО, синови Драго Обрен и Стојан,
СОЛУНСКИ ДОБРОВОЉЦИ
- Лојпур Петко
- Магазин Дучан
- Шаран Илија
СТРАДАЊЕ СВЕШТЕНИКА
ДИМИТРИЈЕ ЈОВАНОВИЋ, 1834. – 1916.
Први свештеник у Коњицу за вријеме Турске владавине
Родио се 1834. у Попову, срезу љубинском. Свршио је богословију у Беогарду. Умировљени протопрезвитер и парох загорски , преминуо је у Коњицу 20. јула (2. августа) 1916 у 82 години живота, а 51 година како је примио свештенички чин. Више пута хапшен. за време Хереговачког устанка 1882 у затвору провео скоро годину дана
НИКОЛА КОЈО, 1860. – 1921. протојереј и парох мостарски, Као свештеник служио је близу 35 година у Улогу, Калиновику, Благају и Мостару. ….. Године 1914 , крајем јула затворен је у Мостару и био таоц, а год. 1915. од 1. јуна до 1. новембра био је интерниран у Жегару код Бихаћа. затим је 4 месеца био конфинован у Коњицу. иза себе оставља супругу. шест синова и три кћери., један му је син Душан као српски доброовљац погинуо у Добруџи 1916
СТАРОВИЋ ШПИРО – први учитељ у Коњицу Рођен у Гацку, свештеник, био први учитељ у српској православној школи. био затворен у логору у Араду (Румуниај) Ужасне патње је претрпио. Он и један Ристо Павловић, из Брчког полудели у логору од злостављања
ВАСО МЕДАН 1873 – 1921 Протопрезвитер и парох у Чапљини, срезу столачком, Слубовао је у Мостару у Мостару 1873. године. Као учитељ српске школе служио је 3 године у Градачцу и Коњицу.
СЛОМОВИЋ ЈОВАН 1885. – 1943. , свештеник Рођен 1885. свештеник,.био је денунциран од комшија Кадића из Коњица и одведен у Мостар, у затвор одакле је пуштен девети дан као невин иако је протицв себе имао 22 лажна сведочења. Убијен је у логору на Бањици од Нијемаца 1943.
ВИДАК ПАРЕЖАНИН, 1867. – 1914. Парох корјенићки у требињском срезу , објешен је Требињу 30. јула, (12. августа) 1914 по осуди војног суда требињског . Рођен у селу Панику , у билећком срезу, Свршио богословију у Рељеву… …1.септембра 1896. прешао, из Бијељине, у епархију херцеговачку и постваљен за пароха II парохије у Коњицу. ….
СТЕВАН ШИНИКОВИЋ .1865. – 1952. Рођен на Борцима, Основну школу завршио у Житомислићу, богословију у Рељеву Рукопложен у ђакона 1893. у свештеника 1893. Службовао у Бијелом Пољу и Благају. један од првих организатора “Просвјете у Бијелом Пољу. соколског друштва. После Сарајевског атентата 1914. ухапшен. био талац по возовима. Син му Саво депортован у логор Арад, други Бранко мобилисан у аустроугарску војску. Много препатио за то време.
ЛОГОР – АРАД РУМУНИЈА 1914.-1918.
Срби из Коњица затварани у Арадску тврђаву – Аустријски логор за Србе у Румунији.
ГРКОВИЋ МИЛАН, писар у котарском уреду у Коњицу, Био једну недељу дана као талац на Ивану, , из атога је интерниран 13 месеци у Арад,
МИЉЕВИЋ ЛАЗО, (Челебићи) био интернирн у Арад 15 меесеци. тежак и интернирац (
ТОДОРОВИЋ ЈОВО, КУЉИЋ, ( Челебићи) земљорадник из Челебића, ухапшен и интерниран у концентрациони логор Арад.
ТРАПАРИЋ САВО, Брат Митра Трапарића, стар 35 година, био је интерниран у Арад,
ШАРОВИЋ ИЛИЈА
рођен 1882. у Коњицу, добровољац од 1914 – 1918 у црногорској и српској војсци.( књига
………………….
ГРОБЉА, – ЗЕЈТИНЛИК
На српском војничком гробљу почивају посмртни остаци 7.565 ратника са Солунског фронта . У трогодишњим борбама страдало је 9.303 војника и официра. У Битољу сахрањено око 1.500 Срба погинулих или умрлих Спомен-обележје подигнуто на иницијативу ратничких удружења и по личном нарећењу краља Александра Караћорћевића. Изградња завршена 1936. године.
………………….
Страдање добровољаца из Америке
ЦРНИ БАДЊИ ДАН 1916.
Трагедија црногорских доборовољаца из Северне Америке који су похрлили да учествују у одбрани отаџбине у Првом светском рату. ‘Од 509 доборовољаца утопило се 328. Из луке Халифакс у Канади. брод је кренуо и пловио 25 дана
“Уочи Бадњег дана, 5. јануара 1916. године, ноћу, италијански парброд. “Бриндизи“ отпловио је из ристанишзта Бриндизи за луку Медова (Албанија)
ДОБОРОВОЉЦИ О ОДРЕДУ ВОЈВОДЕ ВУКА.
Војин Поповић, познат као Војвода Вук, предводио је Добровољачки четнички одред. Проглашен за војводу, учестовао са својим добровољцима у најтежим битка које је Србија водила у балканским и Првом светксом рату. Погинуло је око 1800 његових бораца
ЂОГИЋ МИХАИЛО, рођен у Ситнику, од 1916. доборовољац у Добровољачком одреду поптуковника Војина Поповића Војводе Вука. фебруара 1917 распоређен у 4 пук Дринске дивизије . У књигу Одреда уписна под бројем 3368
САРИЋ ЛАЗАР рођен 1886. у селу Ситник, доборовољац у Доброовљчком одреду поптуковника Војина Поповића – Војводе Вука.
ЦУЦА РАДОСЛАВ, Грушча добровољац у Добровољачком одреду Војина Поповића – Војводе Вука
ЋЕЋЕЗ МИЛАН. Доње Село. доборовољац у одреду Војина Поповића. тешко рањен на Кајмакчалну 1916. У борби прса у прса када су се тукли бојентама. Рањен на више места.
ПРВА СРПСКА ДОБРОВЉАЧКА ДИВИЗИЈА
ПРВА Српска добровољачка дивизија формирана је 16. априла 1916. у Одеси (Румунија) у присуству Николе Пешића, председника српске владе. Њен командни кадар су чинили најспособнији официри Краљевине Србије, Пошли са Солунског фронта, после великих перипетија обишли целу Европу – Средоземље, канал Ламанш, па све до Мурманска, одакле су се возом спустили на југ Русије, у Одеси.
III ДОБОРОВОЉАЧКИ ПУК, СРП. ДИВИЗИЈЕ
БОЖИЋ Марка ТАДИЈА рођен 1981. у Бијелој предао се Русима на Карпатима распоређен у 3 пук , 1. Добровољачке дивизије
IV ПЈЕШАДИЈСКИ ДОБРОВОЉАЧКИ ПУК
- Добровољачке дивизије
Руски цар Николај Други Романов са продицом и царском свитом извршио је свечану царску смотру доборовољачке дивизије, Одеси 1916. Цар је обишао 1,2 и 3 добровољчкаи пук постројене дивизије поздрављајући их са “Помоз бог, јунаци,
- ЛАЗАР ЖИВАК, рођен 1893. Коњиц, добровољац 4. Бос. херцеег. пјешадијског пука од 20.4.1916. редов,
- АВРАМОВИЋ АВРАМ, рођен 1893. Челебићи, редов 4. босанско-герц. пука од 20.4. 1916.
- АВРАМОВИЋ МИТАР, рођен 1894. 4. бос-херц пук, од 21.4. 1916. редов, рањен 25.8.1916.
- ЗЕЛЕНОВИЋ ИЛИЈА, рођен 1894. Брђани, редов 4. бос.- херц. пука. од 20.4.1916.
- БЕНЂО ЂУРО, рођен 1894. (Церићи) 4. бос.-херц. пук од 21.4.1916. редов.
- МАНИГОДА БОЖО, рођен 1886. 4. бос-херц. пук од 20.4.1916. редов, погинуо 25.8. 1916.
- ЖУЖА Јове СИМО, рођен 1894. у Брадини, 4. бос.херц пук, од 21.4. 1916. двапута рањаван 25.8.1916 и 1. други пут 11.1917. редов
- ЛАЗАРЕВИЋ ЂОРЂЕ, рођен 1893. предао се Русима 1916 на Карпатима, Учествовао у бормабма на Добруџи рањен септембра 1916. и у борбама на Солунском фронту. Остао у Русији.
КОЊИЧАНИ – УЧЕСНИЦИ У ОКТОБАРСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ 1917.
- ПАВО ЏЕБА, као заробљеник у Русији боравио у више мјеста. Ввратио се у Коњиц 1919. Био је члан Бољшевичке партије.
2, АХМЕД ЗЕЧИЋ, из Хоматлија, вртаио се из Русије крајем новембра 1921.
- ВУКАШИН БЈЕЛИЋ, из Коњица, вратио се 22.11.1921.
- ИЛИЈА КУКИЋ, из Коњица није се вратио из Русије, остао у Русији.
- НИКОЛА ТОПАЛОВИЋ, из Рибари звани Бољшевик, вратио се из Русије
- КАДРИЈА КАДРО ПАЈИЋ из Бијеле
- ХАШИМ РАМИЋ, из Бијеле,касније се вратио
8 ЂОРЂО ЛАЗАРЕВИЋ из Бијеле који је највјероватније нестао у стаљинским чистакама
- РИСТО НАДАЖДИН из Грушче,
- МЕХО ЈАЖИЋ, берберин из Бјелимића
- АЛИЈА ТИЊАК из Тиња
- АХМЕД КАДИЋ из Коњица
ПЕРО ПРОДАН, отац Саве и Данила Продана, био у Русији за време октобарске револуције
КОЊИЧКИ СОЛУНЦИ – ДОБИЛИ ЗЕМЉУ У ХАЈДУЧИЦИ
Списак доборовољаца колониста који су добили земљу на посед на територији жупанијксог аграрног уреда у Вршцу. – у Хајдучици од Оливере Јовановић – из породице Дунђерски.
- Дабић Влатко из Бијеле,
- Драганић Ђуро Б језеро
- Драганић Данило из Брђани
- Драганић Јован, Зукићи
- Ђурић Иван Ребовац ? Коњиц
- Глоговац Илија са Чичева
- Глигоревић Обрен Брадина
- Килибрада Митар Сељани бр реш 26/8 1921
- Калем Ђорђе Бијела
- Каришик Ристо Жупа, Хајдучица
- Каришик Ђуро ( Бели Засеник Лајковац? )
- Ламбић Љубомир Борци, Хајдучица
- Лојпур петко, Џепи
- Магазин Душан Џепи
- Мракајић Тридаса? Брадина
- Нинковић Марко врдоље
- Сарић лазар Ситник
- Сарић Јефто Долови
- Товаришић Светозар Цагаре
- Шаран Илија Џепи
- Шаран Марко Џепи
- Шмркић Владимир Чичево
- Вукосав Лука Спиљани
- Зеленовић Јован Брђани
- Живак Лазар Загорице
СОЛУНЦИ – КОЛОНИСТИ – живили у Хајдучици
У Хајдучицу после Првог свјетског рата. доселили углавном солунски добровољци.
Са Борака Сарић Лазо и Ламбић Љубо
Из Бијеле Калем Ђорђо, Товаришић Светозар, Јањић Гојко и Ненадић Тодор (син му био у заробљеништву)
Са Чичева Мршић Богољуб, Бован Крсто, Шмркић Владо, Глоговац Благоје, Глоговац Илија (син му Момчило погинуо 1942. а други син Мишко крио се као четник)
Са Куле Кујунџић Урош, Кујунџић Ђуро, син му Јово био у њемачком заробљеништву 1941-1945 као југословенски војник.
из Рибари Каришик Ристо, син му био у партизанима, био официр у ЈНА.
Доње Село Ћећез Милан, код њега је живио братић му Миле, кансије погинуо на Сремском фронту 1944.
Београд , 20.10.2017.
ПРИПРЕМИО
СРЕТЕН ЈАКОВЉЕВИЋ
ГАЦКО, 16. 4. 2016. отварње споменика Србима из Коњица, погинулим и убијеним у грађанском рату 1992. – 1995.
…………………………..
У П И Т Н И К
СРБИ ИЗ КОЊИЦА – МОБИЛИСАНИ, ПОГИНУЛИ И ДОБРОВОЉЦИ
- – 1918. ГОДИНЕ
Молимо вас ако имате премедбе (и ваше предлоге) на спискове, који су “сирови“ несређени – почетни материјал за израду моногарфије, напишите у овом УПИТНИКУ како би лакше обрадили и комплатирали монографију. Или ако има неко лице које није поменуто, упишите и његове податке. ОВО ЈЕ ТЕК ПОЧЕТНИ МАТЕРИЈА – НИЈЕ САВ ОБЈАВЉЕН.
- Презиме, очево име и име
………………………………………………………………………………………………………………………………………………
- Мјесто и година рођења ……………………………………………………………………………………………………………………………………….
- Занимање / брачно стање ……………………………………………………………………………………………..
- У којој јединици је био ( које време и чин )
………………………………………………………………………………………………………………………..
- Да ли је преживео рат, је ли рањаван. ако је погинуо, где и када.
……………………………………………………………………………………………………………………….
…………………………………………………………………………………………………………………………
- Да ли је био одликован ………………………………………………………………………………..
- Да ли је (и где је) био конолизиран после рата …………………………………………………….
- Има ли потомке -…………………………………………………………………………………..
…………………………………………………………………………………………………………………………
Молимо вас напишите уколико имате нек допуне или шире образложење
…………………………………………………………………………………………………………………………..
Мјесто и датум ………… 2017.. УПИТНИК ПОПУНИО
…………………………………………
ПРИМЈЕДБЕ И ПРИЈЕДЛОГЕ СЛАТИ НА УДРУЖЕЊЕ КОЊИЧАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ТРЕБИЊЕ
e-mail www zpologos3@gmail.com
…………………….
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
ЗА ИЗРАДУ МОНОГАРФИЈЕ
Удружење Коњичана Републике Српске – Требиње, на сједници одржаној 24.10.2017. донело је одлуку о формирању Организационог одбора за израду монографије.
“Страдања коњичких Срба у Првом свјетском рату“
Задатак одбора је да помогне у прикупљању грађе, докумената, фотогарфија, података и прича сачуваних од заборава о коњичким Србима до краја Првог свјетског рата.
Већ је урађен иницијални материјал: ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЈА од 1463. до 1919. и
“СРБИ КОЊИЧКОГ КРАЈА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ“ (дат у саставу овог материјала)
У одбор су ушли представници свих села, који су заинтересовани за тај рад и познају прилике у свом села за наведени период.
За предсједника Организационог одбора изабран је Зоран Пологош, председник Удуржења
За уредника Монографије именован је Сретен Јаковљевић.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
БИЈЕЛА – Андрић Младенко, Вулић Ристо, Драгић Бранко, Јаковљевић Сретен, Јањић Слободан, Кешић Јово, Лазаревић Ристо,
БИЈЕЛОВЧИНА – Вукало Младен и Ђуричић Јанко,
БЛАЦЕ – Килибарда Вељко,
БОРЦИ – Ламбић Јово, Сарић Здравко, Сарић Младен, Сарић Недељко, Симић Боро Шиниковић Рајко,
БРАДИНА – ЗУКИЋИ – Ђорђић Рајко, Куљанин Јово, Мркајић Ђорђе,
БРАЂАНИ – Драганић Марко,
ВИНИШТЕ- Војиновић Миле
ВРДОЉЕ – Нинковић Марко,
ГЛАВАТИЧЕВО – Глоговац Драган, Пологош Зоран,
ГРУШЧА – Цуца Драган, Цуца Рајко,
ДОЊЕ СЕЛО – Ћећез Богољуб, Ћећез Радован, Куљанин Славољуб,
ДОБРИГОШЋЕ – Манигода Драган, Манигода Срђан,
ЖИВАШНИЦА – Живак Обрен, Живак Сретко,
ЗАГОРИЦЕ – Куљанин Ђуро,
ИДБАР – Јовановић Јово,
КОЊИЦ ГРАД Бужанин Милан, свештеник, Коњиц,
КУЛА – Кујунџић Анђелко, Кујунџић Милован,
ОСТРОЖАЦ – Жужа Гојко, Жужа Мишо,
ПОКОЈИШТЕ – Ивезић Јово,
Пожетва. Гостовићи,Невиздраци, Хондићи – Ристић Владимир
РИБАРИ – Јокшић Мишо, Јокшић Саво, Топаловић Милорад,
СИТНИК – Јањић Миладин,
СПИЉАНИ – Шаран Раде,
ЋЕСИМ – Бјелица Миливоје,
ЦЕРИЋИ – Драганић Ратомир,
ЧИЧЕВО – Продан Драго,
ЧЕЛЕБИЋИ – Арнаутовић Брано, Аврамовић Раде, Аврамовић Јово, Тодоровић Саво,
ЏЕПИ – Магазин М. Раде Шиник Неђо (Требиње)
Требиње, 24.10.2017.
ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА Зоран Пологош
ПРИМЈЕДБЕ И ПРИЈЕДЛОГЕ СЛАТИ НА УДРУЖЕЊЕ КОЊИЧАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ТРЕБИЊЕ
e-mail www zpologos3@gmail.com