Пре 50 година на приредби у Спиљанима код Коњица
Млади гуслар о трагичној судбини младе лепотице Верице
Било је то крајем фебруара 1969. Омладина Бијеле код Коњица давала приредбу у Спиљанима. Имали добру глумачку екипу. Рамиз Шахиновић, баш прави глумац, чим би се појавио на бини публика у смех. Анћелко Логарић је добро певао, уз хармонику га је пратио Драган Стојковић Босанац, тада гимназијалац, данас познати естрадни уметник. Свирао је Драган и у колу које је водила Цвија Ненадић, кад би играла на земљу неби стајала. Кога она одреди тај може изаћи на бину. Ту је и Бошко Товаришић, он је водио програме, најaвљивао учеснике приредбе. …
Али није се могло без гусала. Браћа Кукићи су водили главну реч, прво Драго, после Рајко и на крају Анђелко. Овај снимак је са приредбе у Спиљанима. Анћелко је уз гусле певао песму о трагичној судбини младе лепотоце Верице из Лесковца због изневерене љубави. Тај трагични догађај Лесковац и данас памти. Песму је написао Рајко Кукић на основу казивања оца Драгана Стојковића, заставника ЈНА, рођеног Лесковчанина. Била је веома дирљива и поучна за младе људе. Нажалост, Рајко је после годину дана (1970.) трагично страдао. У Дому здравља у Коњицу дали му пенцилин иако је на њега био алергичан.
Те приредбе у Спиљанима се добро сећам, јер сам учествовао у том програму. Поред ове фотографије била је још једна Драган Стојковић са храмоником Анђелко Кукић с гуслама. а ја из њих.
Кад је реч о приредбама, тад је све функционисало по уходаном систему. Улазнице су се наплаћивале, школске учинице су биле пуне, ,,гости“ су плаћали салу. Омладинска органаизација која даје приредбу, пре њеног одржавања, достављала је Опшитини, Комисији за културу, програм и место одржавања приредбе. То је било више евиденције и знања ради. Нису се мешали у садржај програма. Бар колико знам, јер сам пред одржавање приредби носио допис оверене печатом и потписом председника омладинске организације. И није била интервенција да се мења садржај програма.
Кад смо 1976. у тек саграђани Омалински дом у Бијелој довели познате гусларе из Сарајева, из гусларског друштва ,,Филип Вишњић“: Косту Плакаловића, Неђу Црњака и Тодора Ковачевића, нико ми није поставио питање зашто их доводим и које ће песме певати. Као председник омладинске организације тад сам ,,овластио“ Душана Лозу и Радована Вукоја да доведу гусларе у Бијелу. Никад пунија сала, преко 250 посетилаца. О том потом..
Извор: Стара Херцеговина
Сретен Јаковљевић
Фотогарфија: породице Анђелка Кукића.