На данашњи дан, 6. маја 1945.
ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ, ВАСКРС И ЂУРЂЕВДАН ПРОСЛАВИО У ПОКРЕТУ ОД РЕПОВАЦА ДО БРАДИНЕ
БРАДИНА
После разлаза са Павлом Ђуришићем, Драгишом Васићем на Требави и Вучијаку, ђенерал Дража Михаиловић, са 10.000 четника из Србије и источне Босне се враћа према Дрини и Србији. На Ђурђевдан 6. маја 1945. стигли су до Реповаца и Брадине, код Коњица, водећи борбу с партизанским јединицама. Пошто је истог дана падао и Васкрс и Ђурђевдан, Дража је наредио даљи покрет, с тим да су у 11 часова сви имали застати и на том месту помолити се богу у славу Васкрсење Господа Исуса Христа. Био је то његов последњи Васкрс и Ђурђевдан на слободи, јер је идући 1946. дочекао у тамници београдске УДБ-е, а два и по месеца касније комунисти га стрељаше и оставише без гробног места, које 75 година чувају као своју највећу тајну. Сретен Јаковљевић
Фото Стара Херцеговина
2 коментара
Kako da ne,Jakovljevicu!
Konjic oslobodjen 3.marta,a 6. maja partizani su vec u Zargrebu.A Draza sa 10000 vojnika pici po Repovcima.
Kad vec izmisljate istoriju,bar malo pomjerite datume da vam se ne smije narod.A i Repovci
cisto srpski :Jusufbegovici,Avdibegovici,Muratbegovici…
Od komunista samo vise lazu antikomunisti.
Господине Шабане,
Историју чине догађаји, а пише се на основу докумената и сведочења учесника тих догађаја. У новије време писали су је победници, док су били на власти и онако како им је одговарало.
Што се тиче ваше примедбе да измишљaм историју, a поводом текста о проласку Драже Михаиловића и његових четника кроз коњички крај маја 1945. чињенице су неумољиве. Историја је написана тада, пре 76 година, а сад је читамо. После овог одговора народ ће спозанти истину која се крила 80 година.
Тачно је, како наводите, да је Коњиц ослобођен 3. марта 1945. а партизани ушли у Загреб 8. маја 1945. Е, сад, откуд четници у ослобођеном крају? Одговор је једноставан. Баш у то време Дража Михаиловић са више од 20.000 четника и више хиљада избеглица Срба и Црногораца, који су се повлачили са њима, се налази на простору Требаве и Вучијака (север Босне). Било је то крајем марта 1945. кад долази до разлаза Драже Михаиловића и Павла Ђуришића око стратегије повлачења из земље. Павле креће према Истри и Словенији – аустријској граници. Придружују му се и херцеговачки четници. Нажалост, због преваре и издаје Секуле Дрљевића убијен је у Јасеновцу
Дража, са 10.000 четника махом из Србије и источне Босне, се враћа ка Дрини и Србији, пошто је претпостављао да се на граници према Аустрији налазе велике партизанске снаге, а још увек се надао да ће западни савезници (Енглези и Американци) променити политику према четницима. Према Србији креће правцем Травник – Зеница – Фојница, Битовина планина – Реповци – Брадина – Блаце – Калиновик – Зеленгора извор Неретве – Фоча. Тако су на Ђурђевдан 6. маја 1945 стигли на подручје коњичке општине, Реповце и Брадину, водећи борбу са 12. херцеговачком бригадом која је једина остала на том простору, јер су остале три бригаде 29. херцеговачке дивизије упућене према Словенији. Четничке јединце су биле у пролазу, нису се задржавале нити су прогонили народ и чинили злочине према њему. Марш су наставили и већ 10. маја стигли у Калиновик на простор Зеленгоре, где су их дочекале партизанске јединице КНОЈ-а под командом двојице Срба, Пере Косорића са Романије и Данила Комненовића из Херцеговине. Уз подршку артиљерије и авијације партизани су побили и заробили 9230 четника. Тако се партизански команданти хвале у свом извештају – врховном команданту Јосипу Брозу. Највећи братоубилачки сукоб браће Срба у току рата, јер су Срби и у партизанима чинили већину бораца. Тад је убијана младост Србије.
А, што се тиче Реповаца, нигде није наведено да је српско село. Познато је то велико, богато, беговско и муслиманско село. Сви су беговићи осим две породице. Док су четници пролазили кроз та села муслимански народ је био код својих кућа. Војсци су давали стоку као и свакој другој која је у току рата пролазила кроз село. Мудро су се владали и тако сачували свој народ од страдања. Историјска је истина да Муслимани тог села нису прихватали оберучке Павалићеву усташку НДХ државу као ни партизане. Колико је познато, на крају рата 1945. нико од њих није оптужен за ратне злочине.
То су чињенице, можете веровати и не морате. Зато бих вам препоручио да прочитате у сарајевским ,,Вечерњим новинама“ фељтон Шефке Хоџића ,,Клопка за одметника“ од 20. децембра 1983. и уверите се да је неколико хиљада четника са Дражом стигло у Калиновик и Обаљ 10. маја 1945.
То су историјске чињенице о проласку Драже Михаиловића кроз коњички крај. Народ у том крају је то запамтио и по једном занимљивом детаљу. Кад су четници пролазили кроз Реповце одредили су мештанина Муслимана да им дотера овце за исхрану војске. Наравно, извршио је задатак и дотерао овце, али је свој тор заобилазио. Комшије га због тога прозову Дражом и тај надимак је дуго носио. Старији људи у том крају то памте. То му је била највећа казна. Добро је и прошао, док је један Србин у селу око Главатичева (Коњиц) главом платио што је наводио партизане, у марту 1943. на трапове својих комшија, пуне скривеног кромпира и жита, а своје заобилазио. Чим су партизани одступили комшије Срби су га убили….
На крају, то је истина о проласку Драже Михаиловића кроз коњички крај 1945. То су чињенице које се не могу ревидирати. Истина је попут воде, она увек нађе свој ток и исплива на светло дана.