На данашњи дан, пре 40 година преминуо је
Професор Момчило Момо Радовић (1933 – 1983)
Плужине, Борковићи, 15. март, 1983. Венац у име ученика из IV Гимназије , другова и другарица Оливере, Момине кћерке, положили су Дубравка Распудић, Младенко Андрић и Милена Магазин
Магистар историјских наука, угледни просветни радник Момчило Радовић, преминуо је 14 . марта 1983. у Мостару, у педесетој години. Рођен је 1933. у селу Борковићи, општина Плужине у Црној Гори. По завршетку учитељске школе радио је у Коњичком срезу – као учитељ у Булатовићима и Бијелој, а наставник у ОШ ,,3. март“ у Коњицу. Уз рад завршио је студиј историје на Филозофском факултету у Сарајеву да би затим одбранио и магистарски рад на тему: „Устанак у Сјеверној Херцеговини 1941-1942 године„
Од 1974. предаје историју у Гимназији и Средњошколском центру у Коњицу. А, 1981. своју истраживачку активност наставио је у Архиву Херцеговине у Мостару. Прерана смрт га је спречила да објави своју књигу ,,Револуционарни раднички покрет и НОБ у коњичком крају“ . Његово животно дело и докторска дисертација. Књига је изашла 1986. три године после његове смрти и мало је идеолошки фризирана од тадашње општинске редакције.
Момчило је многим Коњичанима остао у лепој и трајној успомени, као врсни педагог, историчар, а надасве човек. Многи су га испратили на његов вечни починак у родном му селу Борковићи. У организацији Општинске конференције ССРН, пун аутобус Коњичана. Момчилови пријатељи, сарадници, бивши ученици као и ђаци – школски другови и другарице сина му Небојше и кћерке Оливере. На крају, нешто лично, у Борковићима сам се опростио од Момчила Радовића, од мог наставника историје и великог пријатеља очеве ми куће.
Сретен Јаковљевић
Извор Стара Херцеговина
Фотографија Младенко Андрић