У осамдесет седмој години
ОДЕ И НАШ ШЋЕПАН ЈАКОВЉЕВИЋ (1936 – 2023)
Шћепан Јаковљевић
Рођен у Бијелој 1936. године од оца Ђуре и мајке Стане, рођене Калем. Основну школу завршио у Бијелој, нижу реалну гимназију у Коњицу, а металостругарски занат у предузећу ,,Игман“ у Коњицу. И фудбал је добро играо за ФК ,,Будућност“ из Бијеле, били су међу најбољима у општинској лиги. Радећи у ,,Игмановој“ Алатници постао врстан и цењен мајстор, школовани високо-квалификовани металостругар. Остало је забележено у фабричком листу ,,Игман“, (1968.) да је 1965. године добио највећу награду за проналазаштво. Његову иновацију Obrada Widia i kaljenih predmeta struganjem, признао је Савезни завод за патенте у Београду. За то је добио новчану надокнаду, за три године, у износу 250.000 старих динара – пет просечних плата. Следи Арсен Кулаш из Требиња – 231.000, затим и други иноватори: Илија Раич из Идбра код Коњица, Ранко Качар, (Костајница са Баније), Гојко Дабарчић (Невесиње) и Славко Голубовић (Церићи, Коњиц).
Шћепан је за време грађанског рата у Босни и Херцеговини остао са својим народом и војском Републике Српске. А, одбио је добру понуду да оде у иностранство и ради за новокомпоноване ,,бизнисмене“, који су пред рат србовали по Коњицу, а међу првима напустили завичај и свој народ оставили на цедилу.
Своју старост проводио је у Коњицу, окружен пажњом супруге Јелене, која је преминула пре две године, сина Миодрага, унука му, комшија са којима је радио и дружио више од седам деценија.
Брате и стриче Шћепане, Хвали ти за несебичну подршку и помоћ коју си нам пружао, људски и братски.
Нека ти је лака црна земља, и почивај у вечном миру и спокоју.
Твоја полубраћа: Тихомир, Срето и Лука и братић Вељко Томин – са породицама.
Сахрана је у Коњицу, у уторак 28. марта у 13 часова, на Православном гробљу на Мусали.