24 јануара, 2017 9:23 pm | Напишите коментар

Драго Паповић

Крш Старе Херцговине


Тамо се отимају славе,
ђе се табан за камен лијепи.
Тамо се рађају главе,
ђе се душа човјештвом кријепи.

На плоче се умност изоштрава,
а срцем се снага порађава,
у кланцима крша тог,
старохерцговачког.

Кад чујете звуке, што одатле прште,
застаните мало, поштовања дајте,
То су гусле, лелеци и звона,
или пуцњи неког испраћају.

Ту је свако рођен због небеса
Син уз оца, стазом за спасење,
Спреми према тајни од вјечнога,
– смрт је живот – слобода кретање.

Зато никад иструлити неће,
плодови узрели на тај камен голи,
Ту су расли јунаци, поете,
стварали се Свети Ореоли.

Белешка о аутору

Паповић (Милана) Драгутин рођен 1969. у Казанцима. Основну и средњу школу
завршио је у Гацку. На ПМФ-у у Новом Саду завршио геогрaфију туризма. Живи и
ради у Гацку,

Написао је збирку пјесама „ИСПЉУВАК ГОРЧИНЕ“ 1989. године. Као члан
књижевног клуба „Бранко Миљковић“ у Београду 1994. објављује са другим члановима
клуба зборник „НАД СВЈЕЖИМ РУКОПИСОМ РОСЕ“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *