март 26, 2017 12:16 pm | Напишите коментар

Т Р А Н З И Ц И Ј А


Момир Васиљевић

Транзиција, (прелаз), је појам  којим се означавају тзв. „транзицијске државе“, државе које  су у  прелазу  из наредбодавне, (комунистичко-комитетске), привреде у тржишну привреду, односно из социјализма у капитализам, или како то бескомпромисни јуришници овог друштвено-историјског процеса називају, „ у паламентарну демократију“…

Најзначајније крактеристике транзиције  су: спорост, скупоћа, тешкоће при деловању самог процеса промена,  бујање лоповлука и свих нехуманих односа,  драстичан пад индустријске производње, умирање инвестиција, споро освајање нових тржишта, преспор доток  страног капитала, огроман пораст незапослености, страховито осиромашење највећег дела становништва, јавашлуци и неодговорности  свих варијанти, „умирање државе“, увођење анархије као општедруштвеног стања, „буразерска економија“, фингирање  „парламентарне демократије“,  тиранија неспособних, необразованих, полуинтелигената и  људског шљама, партократија, итд…

Овај процес је  започео 90-тих година у земљама „Источног блока“ и „несврстаној“ Југославији, и траје  до данас,  а трајаће све  док се укупни природни и привредни  капацитети тих земаља  не нађу у рукама западноевропских и амаричких компанија и корпорација!

Осим држава, (насталих на ратним развалинама), бивше Југославије, у тзв. „земље транзиције“, још спадају и државе које су на Западу погрдно називане, „Источно од раја“: Естонија, Латвија, Литванија, Пољска, Чешка, Словачка,  Белорусија, Украјина, Молдавија, Мађарска,  Румунија, Бугарска, Албанија, Русија, Казахстан, Грузија, Јерменија, Азербејџан, Туркменистан, Узбекистан, Таџикикстан и Киргистан…

Процес транзицијских промена је у свим овим државама довео до појава које наш народ најбоље препознаје по изреци: „Сјаши Курта да узјаше Мура“,  при чему су Курта и Мурта рођена браћа!

То значи да је дотадашњи систем планске, командне привреде, комитетског одлучивања и пресуђивања, као и  партијске кадровске вртешке, замењен влашћу глобалних неоколонијалних играча, чији су локални и „домаћи“ експоненти, без изузетка, високи, (али и нижи),  комунистички и комуњарски службеници, (као и њихови потомци и њихова ближа и даља родбина), који су се током бесомучне пљачке друштвене и државне, (односно  народне),  имовине највише „овајдили, грабећи и отимајући све што им је под “шапе“ дошло…

                                                                        Момир Васиљевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *