Томаш Ћоровић - приче из Шавника
Сахрана с попом
Дошао Никола из Београда у Пиву на годишњи одмор.
Први пут нашао закључану родну кућу, необично му самом, па пошао да прошета. Родитељи умрли, отац прије десетак година, а мајка прошле зиме код њега у Београду. На Трси срете старог Вуксана, блиског мајчиног рођака. Поздраве се срдачно, пита Вуксан за рођаку Аницу, а Никола ће:
“Мајка је зимус умрла, да си ти жив и здрав. Била зима, а и немаштина, велика инфлација, па је нисам могао овамо возити.
Жао Вукасану рођаке, отишла је јесенас, каже, невољно у Београд, као да је нешто предосјећала. Никола му надуго прича како се све то изненада одиграло, прича како је било тешко наћи гробно мејесто. Београд пун избјеглица, на ВМА умиру рањеници с фронта, на гробљима се сахрањују све једно поред другог, на крају заврши:
“Једина ми је утјеха, ујаче, што сам је сахранио с попом.
“Е моја Аница, умјесто да почиваш поред твог Новака овде под Дурмитором , тебе турили поврх неког попа – разочарано закључи, као за себе, стари Вуксан.
( Томаш Ћоровић, у својој књизи ЂЕ САМ ЈА ОВО)
Извор СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА