14 новембра, 2017 3:39 pm | Напишите коментар

Томаш Ћоровић - приче из Шавника

Сахрана с попом


Дошао Никола из Београда у Пиву на годишњи одмор.

Први пут нашао закључану родну кућу, необично му самом, па пошао да прошета.  Родитељи умрли, отац прије десетак година,  а мајка прошле зиме  код њега у Београду.  На Трси срете старог Вуксана, блиског мајчиног рођака.  Поздраве се срдачно, пита Вуксан за рођаку Аницу, а Никола ће:

“Мајка је зимус умрла, да си ти жив и здрав. Била зима, а и немаштина, велика инфлација, па је нисам могао овамо возити.

Жао Вукасану рођаке, отишла је јесенас, каже, невољно у Београд, као да је нешто предосјећала. Никола му надуго прича како се све то изненада одиграло, прича како је било тешко наћи гробно мејесто. Београд пун избјеглица, на ВМА умиру  рањеници с фронта,  на гробљима се сахрањују све једно поред другог, на крају заврши:

“Једина ми је утјеха, ујаче, што сам је сахранио с попом.

“Е моја Аница,  умјесто да почиваш поред твог Новака овде под Дурмитором , тебе турили поврх неког попа – разочарано закључи, као за себе, стари Вуксан.

( Томаш Ћоровић, у својој књизи  ЂЕ САМ ЈА ОВО)

 

Извор СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *