новембар 30, 2017 7:09 pm | Напишите коментар

Предстваљамо вам

Рад Соколске жупе Мостар на оснивању задруга


   

Соколска Жупа Мостар радила је на ширењу своје организације на село.  Тај рад био је усмерен на оснивање сеоских чета и задруга. Приликом одржавања Савезног просветног збора у Новом Саду 8 априла 1933. изасланик жупе Мостар др. Миле Докић упознао је присутне са радом жупе која је имала 120 сеоских соколских чета. Одлучено је да се у Мостару одржи састанак референата за сеоске чете. Конференција Савеза Сокола за соколске раднике на селу одржана је 24 и 25 марта 1935. Конференција је одржана у канцеларији жупе Мостар. Сем управе жупе Мостар и неких чланова дошло је 29 најугледнијих соколских радника.  Чедо Милић истакао је у расправи да је пре Првог светског рата  Просвјета из Сарајева помагала соколску организацију и оснивање сеоских побратимских чета, помажући их материјално и морално. Почела је са васпитањем добрих вођа из сеоске омладине, одржавањем соколских, задружних и аналфабетских течајева. После Првог светског рата млада интелигенција је све страно посветило а своје заборавом обесветила. Зато је жупа организовала соколски рад кроз село. (1)  Др. Миле Докић је истакао да је рад на оснивању сеоских чета препородио соколска друштва. Као примере је навео соколска друштва Дубровник, Мостар и Имотски. Иницијатива за оснивање чета на селу је потекла од жупе, али је касније рад пренет на друштва. (2)

Савезни просветар др. Влада Белајчић,  посетио је јула 1932. жупу Мостар и видео међу сноповима жупне архиве кесице разног семена, а међу четним справама за вежбу плугове, дрвене преслице, кошнице …  Његов коментар био је: „Сад ја тек разумијем ваш рад. Ви сте заиста успјели да се највише приближите животу. Ја овдје осећам живот!”. Соколи су у сеоским четама прво почели да организују трезвењачке одсеке. Хтели су да се повежу рад и наставе традиције предратних чета сеоских побратима. Побратими су по соколима били стварни почеци соколског буђења и организовања села. Паралелно са трезвењачким одсецима оснивани су у четама одсеци за штедњу. Соколи су сматрали дав рад који је вршен у сеоским четама само припремни рад за задружно васпитање народа. (3)

Начелник жупе Мостар Перо Чолић истакао је значај народних јуначких игара за соколски рад на селу. Игре су биле саставни део националних и верских свечаности. Јуначке игре су биле део народног предања исто колико и народне песме. Народне игре су утицале на васпитање воље, устрајности, самопрегора, окретности и издржљивости. Оживљавањем јуначких игара по соколима оживљавао је дух предака, а и то је био један од циљева соколског рада на селу. Кроз вежбање соколи су окупљали најбоље омладинце (ко је способнији и вреднији тај мора напредовати), да би преко њих извели основни просветни, привредни и хигијенски програм на селу.  Међу предметима на течајевима за вође сеоских чета било је задругарство. Будући вођи сеоских сокола, били су упућени у врсте задруга и задружну организацију. (4) Гесло жупе било је „Напредак села изнад свега”. Жупа је оснивала  нараштајске заједнице код сеоских чета. Чете су на захтев жупе одредиле по једног или по двојицу најспособнијих, најмарљивијих и најписменијих нараштајаца којима је жупа бесплатно слала лист „Млади задругар” да га читају у својој заједници, па онда осталима у селу и изван села. Читали су најпре својим друговима, затим међу члановима сокола и онима који то нису били, старцима, женама и деци. Па до краја године лист Жупа је почела органозовање  нараштајских заједница у мају 1934. Од маја па до краја године „Млади задругар” читало је 12 нараштајаца из 11 чета пред 10.657 слушалаца. До 1935. било је организовано 36 нараштајских заједница  са 116 припадника. Соколи су сматрали да се на тај начин припремала деца за пионире соколског рада на селу. (5)

О прегалаштву  жупе истакли су у часопису „Соколско село” : „Без имало буке и рекламе мостарска Соколска жупа прва је свестрано почела истраживати методе рада на новом терену, које би могле задовољити потребе села. Те су методе и нађене личним контактом, живом речју и посебним писмима. Отпочело се је на препороду сељака у просветном, хигијенском, пољопривредном и задругарском погледу. Сељак је почео кроз соколске чете да сеје нова семена, за која дотле није ни знао. Почеле су се садити воћке и тамо, где никад пре нису. … Оснивају се и соколске задруге. Село слободно дише и сваким даном се кити новим објектима и приновама. Село ради живо као у кошници.” (6)  Жупа Мостар  почела је на селу са хамбарима за сакупљање жита, затим са котаревима за сено, а затим са задругама, млекарским, пчеларским, сточарским, за лековито биље и дрварским. До 1935. било је 6 задруга. (7) Васо Гајић је био референт за задругарство Соколске жупе Мостар.  У дискусији је истакао да ако соколска јединица тражи да се оснује млекарска задруга, старешинство је одлазило на терен, да виде људе, испитају која количина млека стоји на располагању. Онда би размотрили какви су људи који су тражили оснивање задруге, да виде да ли су се могли на њих ослонити морално. Када би видели да би са њима могли радити, припремали су све послове, давали упутства и заказивали скупштину. Миле Докић је истакао да соколи код својих чланова развијају задружну свест, пропагирају задруге и оспособљавају чланове чета за вођење задруга. Оснивањем задруга је постајала самостална и без икакве правне везе са соколском жупом. Оне су имале своју управу у којој нису морали да буду чланови управе сеоске соколске чете. Задруга је радила и живела потпуно одвојено од соколске чете и самостално је могла да приступи у задружни савез. Оне су носиле соколско име само да  би се истакло соколско учешће у њезином оснивању. Ствар је њених правила да одреди и друге односе са сеоском соколском четом и њезиним члановима у погледу сарадње на заједничким или сродним пословима. Васо Гајић је говорио о оснивању задруге за скупљање лековитог биља. Жупа је осетила интерес својих чланова за сабирањем  лековитог биља. Сматрало се да приморски биљни појас обилује  лековитим биљкама. Како су добијали честе упите од својих чете, одлучили су да оснују задругу. Тада су видели  са каквим се тешкоћама морају борити. Установили су да само кадуља и бухач имају сигурну пијацу. Остало лековито биље куповали су у ограниченој количини „Југофармација” и „Ирис” из Загреба, те С. Варда из Сиња. (8)

У „Извештајима за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“ истиче се да је Жупа основала  у Мостару Соколску задругу. Циљ задруге био је да прибавља семе, пољопривредне алате и справе. (9) У 1933. години основане су :  Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга у чети Доња Жупа друштва Дубровник,  Соколска млекарско-сирарска  задруга у  чети Борци друштва Коњиц и  Соколска сточарско-селекцијска  задруга у чети  Фатница друштва Билећа. (10)

У Чибачи основана је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга. У Фатници, срез билећки, основана је Соколска сточарска задруга. У Борцима, срез коњички, основали су соколи Соколску мљекарску задругу. У Автовцу основана је  Соколска мљекарска задруга.  У Мостару  основана  је Соколска задруга за сабирање, продају и прераду љековитог биља.  Радило се на оснивању семенарских, житарских и сенарских задруга. (11)

Жупа Мостар  је упутила Апел 1936. у коме је истакнуто : „Соколска Петрова петолетка у Соколској жупи Мостар, односно на територији бив. Херцеговине, Дубровачког Приморја и Имотске Крајине, примљена је од свих Сокола с истинским одушевљењем и високом свешћу о препородном програму рада од 1936 до 1941 – јер наши посвршавани послови за добро … народа биће најлепши дар Сокола … Краљу Петру II приликом Његовог ступања на југословенски престо. Међу општим програмом дужности и рада, Соколска жупа Мостар је ставила себи у дужност да подигне и наше сточарство до користоносне гране за нашег Сокола-сељака. У том склопу препородних намера из споменуте области земљорадниковог живота и извора прихода, жупа је нарочито ставила себи у задатак да побољша, повећа и типизира израду масног сира у нашим крајевима. Да би потпунома успела у својој акцији, оснивају се задруге за израду сира и маслаца, а желимо и поједине сеоске домаћине да снабдемо дрвеним пресама за сир, с калупима, стручним штивом и.т.д., како би омогућили успешно извођење замишљеног програма рада по систематском плану у наступајућих пет година. Молимо стога сву нашу браћу и пријатеље да нас у томе свесрдно помогну.” (12)

Соколска жупа Мостар је 1936. систематски радила на ширењу задругарства. Жупа је продавала производе соколских задруга у Автовцу и Чибачи. Мед из соколских пчелињака разашиљан је по целој држави. Жупа Мостар је тежила да оснује своју централну задругу. Тежили су да развију интензивнији рад око сакупљања лековитог биља и продаје специјалитета из Херцеговине, Дубровачког Приморја и Имотске Крајине. Жупа је поделила бесплатно 40 преса за  сир и 10 кошница. Израђене гусле у селима  и друго жупа је продавала по одговарајућим ценама. Да би омогућила израду домаћег платна, жупа се старала да сеоске соколске чете повећају сетву лана и конопље и набавила модеран разбој за ткање платна. Жупа је поделила 50.795 кг семена детелине, сточне репе, пострне репе, футошког главатог купуса, кромпира из Словеније и повртног семења. Набавила је 17.600 струкова  футошког главатог купуса, и 400 кг дуванског естракта за побијање биљних штеточина. Посредством жупе чланови соколских чета засејали су племенитија семења, засадили 13.725 воћака, 1.320 лоза и 4.079 шумског дрвећа. Набављено је 300 килограма чилеанске шалитре. Жупа Мостар је 36 чета снабдела са ормарићима за апотеке. (13) Др. Ловро Дојми  истакао је да сем акције око сакупљања лековитог биља, радило се и на стварању соколске задруге за продају лековитог биља. Народу се могло помоћи да се упозна са начином употребе биља. Забаченост многих села натерала је соколе  да и у сеоским соколским четама уведу приручне апотеке са потребним средствима за прву помоћ. (14)

У „Соколској њиви”, календару за соколско село сами сељаци соколи су писали о својим утисцима о значају соколског рада на селу. Нико Чабрило из соколске чете Бијења (Невесиње), истакао је да су соколи прво отворили читаонице. Соколи из града упутили су сељаке како ће боље обрађивати земљу. Снадбели су сељаке пробраним семеном, воћкама и шумским садницама. Сељаци су почели сејати репу, детелину, грахорицу и зимски грашак. Приређивали су соколске пољопривредне изложбе. Соколи су у селима приказивали здравствене филмове. Жупа је 1928. када је издала сва зелен довела као помоћ лекара у село. Лекар је установио скорбут. Црвени крст је дотерао зеље, воће и лимуне. Душан Кокошар из чете Хум, Требиње сматрао је да је сав соколски рад око привредног, просвјетног, здравственог и телесног старања у четама зато да одгоје правог сокола, а то је значило задругара. Да су четни амбари клице будућих задруга.(15)   Павле Сабовљевић у свом чланку у „Соколскм гласнику “ истакао је : „Зашто о мостарској жупи мислимо најлепше ? … Зато што су они соколство практично применили у дело. Соколи соколу подигну кућу, ископају бунар  и т. д., па свет види да му соколство помаже у невољи,..”. (16)

Једна од задруга које су основали соколи била је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга у чети Доња Жупа (Соколско друштво Дубровник). Задруга је тежила да свој делокруг проширити на све околне чете. Она је требала да преузме централно вођство производње и продаје поврћа, воћа и цвијећа. (17) Члан сокола Иво Мишић Николин одржао је у Чибачи на дан Три краља 1935. предавање о култивацији Жупе и Бргата у претходних 10 година. (18) Специјални жири на Покрајинској пољоделској изложби 1935. у Официрском дому у Дубровнику доделио је Соколској задрузи Чибача диплому у знак признања. (19)

 Задруга је сарађивала са Савезом воћарских задруга у Београду. Бошко Мишић из Чибаче посетио је начелника Милутиновића у министарству пољопривреде у вези помоћи за унапређење ове гране пољопривреде. Тражио је да један представник задруге оде у Грчку да се упозна са начином паковања смокава. (20)  Бошко Н. Мишић писао је у листу ,,Дубровник”, 1937. о соколској задрузи. Соколска повћарско-воћарска и цвјећарска задруга у Чибачи код Дубровника бавила се паковањем сухих смокава од 1933. те је како је истакао, прва у овим крајевима почела са овим радом. Паковали су резане смокве у целофан. Овако паковане смокве наишле су на одличну прођу, те су сваке године продали по неколико хиљада пакетића, а највише су послали у Словенију. (21) Соколска задруга учествовала је у прослави Дана Уједињења 1937. Први децембар је прослављен у Горњој Жупи. Рано ујутро празник је обележен пуцањем мужара. Соколи су под барјаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалијене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дјецом, те школска дјеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишић одржао је говор, позивајући соколе и остале сељане да кликну трократно “Живјела моћна и велика уједињена Југославија”. У свом говору је истакао : „Браћо и сестре ! Данас се навршује 19-годишњица нашега Ослобођења и Уједињења. Данашњи дан је најзначајнији дан у хисторији нашега народа … Деветнаест година нашега уједињења није донијело оне резултате које смо ми соколи очекивали … Живећи вјековима разједињени, туђини нам ставише разне препреке том духовном уједињењу. Зато браћо и сестре, наша соколска дужност која избија из соколске мисли јест ширити братску љубав и једнакост, кроз гесло: „Брат је мио које вјере био !”. Само овако радећи утрти ћемо пут ка нашем духовном уједињењу. Ми знамо да ћемо овако радећи наилазити на разне потешкоће и неразумијевање, тим више што су се данас након 19 година нашега Уједињења нашли лажни пророци који народу приповједају умјесто љубави мржњу и небратство. … А ми браћо и сестре данас смо још више позвани да удвостручимо наш соколски рад који је сав испуњен љубављу и братском слогом, све за добро младога нам Краља и за величину и недељивост Александрове Југославије.” Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сједницу са сијелом Соколског погребног братства. Братство је основано тога дана при соколској чети. Циљ ове замисли је да се гаји самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи један другог у свакој прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случају елементарних непогода држећи се оне „Сви за једнога, а један за све”. Свечаност је завшена певањем „Ој Славени”. (22) Жупа Мостар преузела је да ће у Петровој петолетци до 1941. пошумити 32 дворишта богомоља, у 69 села у својим двориштима домаћини засадиће Краљево дрво, пошумити у Херцеговини, Дубровачком Приморју и Имотској Крајини 64 гробља, засадити  34 Петрова гаја, палим борцима за слободу подићи 13 споменика и 15 спомен-плоча, изградити 115 јавних чесама, бунара и чатрња, засадити 77 улица, направити 92 одмаралишта и уредити 22 народна зборишта, изградити 406 приватних чатрња, засадити поврћем и оградити 1.094 врта, засадити  494 воћњака са најмање по 50 воћака, набавити 388 преслица за брзо предење вуне, набавити и уредити 2.400 кошница, … уредити 18 воћних расадника, основати 8 задружних амбара и 38 задруга, и то здравствених, сирарских, сточарских, уљарских, пчеларских, водних и винских, изградити 63 соколска дома, уредити 33 вежбалишта и набавити и осветити 24 соколске заставе. (23) У свом раду следили су речи краља Александра  : „Данас више него икада треба да је сваком јасно, да је задругарство најздравији облик привредног одржања и друштвеног напретка.”(24)

Соколска жупа Мостар прва је свестрано почела истраживати методе рада на за њих новом терену, које би могле задовољити потребе села. Гесло жупе било је „Напредак села изнад свега”. Ослањала се на предратни рад побратима. Конференција Савеза Сокола за соколске раднике на селу одржана је 24 и 25 марта 1935. у канцеларији жупе Мостар.  Преко рада на оснивању сеоских чета радила је на оснивању задруга. Задругарство је било један од предмета на течајевима за вође сеоских чета. Сматрали су да је њихова дужност да припреме терен задругарству. Соколи су код својих чланова развијали задружну свест, пропагирали задруге и оспособљавали чланове чета за вођење задруга. Оснивањем задруга је постајала самостална и без правне везе са соколском жупом. Оне су имале своју управу у којој нису морали да буду чланови управе сеоске соколске чете. Задруга је радила и живела потпуно одвојено од соколске чете и самостално је могла да приступи у задружни савез. Оне су носиле соколско име само да  би се истакло соколско учешће у њезином оснивању. Ствар је њених правила да одреди и друге односе са сеоском соколском четом и њезиним члановима у погледу сарадње на заједничким или сродним пословима. Соколска штампа истицала је као пример Соколско повћарско-воћарско-цвјећарску задругу у чети Доња Жупа из Соколског друштва Дубровник. Са своје стране соколи учлањени у задруге  ширили су соколске идеје међу задругарима.

                                     Саша Недељковић                                                                            

                                                            члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

  1. „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 3, 4;
  2. „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 166;
  3. Др. Миле Докић, „Соколство и живот”, „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 36, 42, 43, 48;
  4. „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 68, 74, 75;
  5. Инг. Перо Ивановић, „Нараштајске и дјечије заједнице у четама”, „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 127-130;
  6. „Првоборци за народно јединство”, „Соколско село”, Љубљана, децембар 1934, бр. 12, стр.177;
  7. Б. К. „Прво десетгодиште успешног рада соколства на селу“, „Соколски гласник“, Љубљана, 7 јуна 1935, бр. 24, стр. 1;
  1. Васо Гајић, „Шта смо учинили на ширењу задругарства и задружне свијести”, „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 69, 71, 72;
  2. „Извештаји за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола краљевине Југославије у Београду 23 априла 1933“, стр. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ;
  3. Кристина М. Пантелић Бабић, Петар Д. Павловић, „Херцеговачки соко Чедомир Милић”, Гацко-Ниш, 2016, стр. 138;
  4. „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 68;
  5. „Апел Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Љубљана,  6 новембра 1936, бр. 44, стр. 2;
  6. „Рад Соколске жупе Мостар”, „Соколски гласник“, Београд, 8 мај 1937, бр. 13, стр. 5;
  7. Др. Ловро Дојми, „Систем соколског рада на подизању народног здравља на селу”, „Пут соколства у село”, Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије, Мостар 1935, стр. 59;
  1. Нико Чабрило, „Соколство у селима”, стр.131, 132; Душан Кокошар, „Сеоско соколство и задругарство”, стр.131, „Соколска њива” Календар за соколско село за просту 1937 годину, издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине Југославије;
  1. Павле Сабовљевић, старешина Соколског друштва Чента, „Материјално у служби  идеалног”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 1;
  2.  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 188;
  3. „Једно предавање у Чибаћи“, „Дубрава“, Дубровник, 16 сијечња 1935, бр. 21, стр. 3;
  4. „Успјех пољоделске изложбе“, „Дубрава“, Дубровник, 18 Сијечња 1936, бр. 44, стр. 2;
  5. „Соколско повртарско-воћарска и цвећарска задруга у Чибачи крај Дубровника”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4. септембар 1936, бр. 35, стр. 3;
  1. Бошко Н. Мишић, „Рад око паковања сухих смокава”, „Дубровник”, Дубровник, 7 Август 1937, бр.28, стр. 4;
  1. „Прослава Првог децембра у Горњој Жупи”, „Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45, стр. 3; „Поздрав брата Сокола”,  „Дубровник”, Дубровник, 11 Децембар 1937,  бр. 46, стр. 4;
  2. „Соколска жупа Мостар на делу спровођења соколског петогодишњег плана рада”, „Соколски гласник“, Београд, 24 април 1937, бр. 12, стр. 5;
  3. Љубомир А.Петрић, „Соколство и задругарство”, „Соколски гласник“, Београд, 14 март 1941,  бр. 11, стр. 3;

 

 

Преноси  СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *