август 12, 2018 10:37 am | Напишите коментар

Велика годовина у Коњицу

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: ВЕЛИКИ ДАН ЗА СВЕ КОЊИЧАНЕ


Коњиц 11. август /СРНА/ – Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије освештао је данас обновљени Саборни храм Светог Василија Великог у Коњицу, који је био потпуно девастиран у протеклом рату.

  На Светој архијерејској литургији саслуживао је новоизабрани епископ захумско-херцеговачки Димитрије и бројно свештенство.

Владика Григорије је нагласио да је данас велики дан за све Коњичане расуте широм свијета.
„Ми смо као православни хришћани овдје доживјели један од највећих прогона и злочина у БиХ. Зато је важно да узмемо на себе, не само печат жртве, што несумњиво јесмо, него и печат живота и васкрсења. Tај печат побјеђује смрт. Зато је важно да вјерујмо у живот. Доказ вјере у живот је овај храм који сте обновили сви заједно ма гдје живите, од Аустралије, Америке, Републике Српске“, рекао је владика Григорије.
Он је истакао да је доказ тог живота отац Милан Бужанин, парох коњички који је са својом супругом дошао у једну разваљену пућину, у опустошену кућу и вјерујући у Бога почео да је обнавља

„Данас је та пећина диван Божији храм. Без мудрости и вјере ово не би било могуће обновити. Данас је велики дан јер смо дочекали да се обнови овај храм у који сам 1996. године дошао и затекао га изгореног и у њему десетак стараца. Било је тешко повјеровати да ће се то догодити“, рекао је владика Григорије

Он је нагласио да је послије ове обнове потребна нада и љубав, те да из овог храма треба да крене и обнова наших домова и наших срца.

Владика Григорије је нагласио да се људи дијеле на људе и нељуде, на оне који људе воле и не воле, на оне који Бога воле и не воле, те да је то сва наука и у томе је сва тајна обновљења и исцјељења.

Коњички парох Милан Бужанин рекао је да се нада да ће обновом Саборне цркве бити обновљен и живот у Коњицу, јер су се људи увијек окупљали око цркве.

Он је додао да у Коњицу људи живе заједно, али да нажалост на коњичкој парохији има око 300 православних вјерника.

„Надам се да ће обновом наше цркве и јачањем економије бити и више интереса за повратак у Коњиц“, рекао је Бужанин.

Он је нагласио да су Коњичани који су расути по цијелом свијету учествовали у обнови цркве, а да је помогла и Влада Републике Српске, те Влада ФБиХ и министарства на нивоу БиХ.


Градоначелник Tребиња Лука Петровић рекао је да грађани Коњица чувају своје светиње и коријене.

„Иако су расути широм свијета дају велики допринос развоју Републике Српске“, рекао је Петровић.

Предсједник Удружења Коњичана Републике Српске и народни посланик Зоран Пологош нагласио је да је данас велики дан за коњичке Србе.
„Овај храм свједочи о томе колико смо дуго присутни овдје. Од 6.500 Срба који су живјели у Коњицу данас их је овдје око тристо. Расути су широм Републике Српске и свијета“, рекао је Пологош.

Он је рекао да политичари морају имати одговорност да помогну мањинама ма гдје били.

Коњичанка Јелена Куљанин истакла је да је ово велики дан за све православце Коњица, али и цијели Коњиц.

„Поносна сам данас на моје Коњичане. Расути смо по цијелом свијету, али се увијек окупљамо“, навела је Зора Арнаутовић која живи у Канади.

На освештању су уз бројне Коњичане који су стигли са разних страна свијета били присутни и представници локалне власти, те Католичке цркве и Исламске заједнице.
Освештању су присуствовали и градоначелник Tребиња Лука Петровић и посланици у Народној скупштини Републике Српске Илија Tаминџија и Зоран Пологош.


Након освештања приређен је културно-умјетнички програм у коме је учествовало Културно-умјетничко друштво из Љубиња, те ручак за све званице.
Храм Светог Василија Великог у Коњицу саграђен је 1886. године, а у посљедњем рату црква је била потпуно девастирана.

У новембру 2007. године Комисија за очување националних споменика БиХ прогласила је Цркву Светог Василија Великог, са покретним добрима-иконама, националним спомеником БиХ.

Иконостас овог Храма је под заштитом Унеска као и дио коњичког дрворезбарства.
Обнова цркве почела је 2012. године.

Српски народ овог краја преживио је страшни егзодус и страдање

 

Извор СРНА (11. август 2018.)

Фотогрaфије: Стара Хереговина, Срђан Тодоровић и Неле Нинковић

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *