Ћоровићеви сусрети у Гацку и Билећи
Источна Херцеговина, три дана центар историчара и писаца
Овогодишњи традиционални, двадесети Ђоровићеви сусрети историчара и писаца одржани су у Гацку и Билећи од 20. до 23 септембара, Били су то велики часови историје и поезије. Уз доказно гостопримство домаћина Гачана и Билећана, и обилазак многих историјских места и етно села, још једном је потврђено да ова манифестација прелази регионални ниво. Много веће средине пожељеле би овакве научне скупове историчара и сусрете писаца. Портал starahercegovina.rs. објављује 58 фотографија са тих сусрета.
Свечана академија поводом доделе награде “Владимир Ђоровићи“ и отврање 20. Научног скупа историчара. После академије писци су продужили за Билећу на своје дводневне сусрете.
Професор Радомир Вучковић, председник СПКД “Просвјета“ Гацко, организатор и велики неимар и домаћин поздравио је историчаре и писце из Србије, Црне Горе, Републике Српске, уважене госте из Русије и Румуније, руковдство општине Гацко, теремоелктране многе госте међу њима и конзул Србије у Мостару. Марију Бакоч са сарадницима, бројне госте спонозре и покровитеље ових сусрета.
Радомир Вучковић: “Гацко је вечарас, и у два наредна дана, центар историје као науке не само на овим нашим просторима него и у региону… И много веће средине пожељеле би овакав научни скуп, који прати веома квалитетан зборник радова“
Милан Радмиловић, начелник општине Гацко: “Ми Гачани, и моја маленкост имају част да учествују у организацији ових сусрета, када знамо да сва историјска мисао, српских земеаља, око Мале Госпојине буде у Гацку … У будућим временима на овим научним сусретима историчари ће вероватно тачније разрадити шта нам се, касније после 1918. године, десило па смо ево, како каже Матија Бећковић за сто година дошли себи из леђа… Проглашавам Ђоровићеве сусрете историчара отовреним.“
Академик проф. др Војислав Максимовић, скуп је поздравио у име Академије наука и умјетности Републике Српске. “Навршава се 25 година од њеног оснивања, која је дала духовно утемељење Републике Српске.
Проф. др Драган Мастиловић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источнном Сарајеву, у име жирија образложио је о одлуку о додели награде “Владимир Ћоровић“, Жири је одлучио да се нагарада Владимир Ћоровић за 2018. годину додели Јованки Клаић , редовном члану САНУ у Београду за животно дјело. Жири је оцјенио да је академик Јованка Калић својим вишедеценијским дјелом на пољу историјске науке дала драгоцјен допринос срспкој историографији и клутури и тиме употпуности заслужила ово високо признање. Награда ће бити урушену у САН у Беогарду у окотбру … У својој дугогодишњој каријери сакупљала је грађу из Дубровачког архива и као резултат тога је и рад о властелинској породици Санковића, који су управљали једним дјелом подручја данашње Херцеговине, од Коњица до Конавала. Овај рад и данас је назаобилазан у проучавању средњовјековне историје војвоства Светог Саве.
Због преузетих обавеза славодобитник није присуствовао додели награде, стога ће у председници Завичајног клуба Гачана у Београду Јованки Калић уручити награду у току сајма књига.
ДВЕ ЈЕЛЕНЕ – двадесет годинa успешно воде ове свечане академије
Снежана Спасић, из Ниша, извођач традиционалне музике вече је учинила пријатним .Више од двадесет година бави се изучавањем и певање традиционалне музике. Директор је школе певања и гусала.
СПКД “Просвјета“ Гацко специјалом Повељом “Владимир Ђорпвоћ“ наградило историчара др Милана Мићића из Новог Сада за књигу Американци српски ратнии добровољци из САД.
Народни гуслар Ненад Ивковић, певао је о голготи српских војника, на путу од Бизерте до острва Вида.
Ђе се небо с облацима спаја,
пробија се војска без вапаја,
још их нека сила држи живе,
про планинске прођоше масиве,
и стигоше у Дриманску долину,
да се сврате и почину.
Кад најпосле до града Валоне
полумтрве дођоше колоне,
ко би реко да су бића жива,
само кожа скелет прекрива,
угашене очи у војника,
на крају јецај самртника.
Од Бизерте до острва Вида
три мјесеца стално без прекида
на стотине мртвих сваког дана
прогуташе таласи Јадрана.
То је гробље синова Србије
какво ниђе у свијету није
…..
ГАЦКО – Споменик борцима из прослављене Гатачке бригаде и борцима из других јединица палим у Отаџбинско – одбрамбеном рату 1991. – 1995.
Историчари с Анћелком Милићевићем Кондором, једним од команданта, прослављене Гатачке бригаде
. Петак, 21. септембар, – историчари пред спомен-плочом погинулим српским борцима. (1991.- 1995. године 
Пред спомеником и новизграђеним хотелом Метохија (Милица). Слева на десно:
Проф. др Слободан Бјелица, Нови Сад, мр Остоја Војиновић, Кикинда, проф. др Дејан Микавица, Нови Сад. проф Др Радивоје Радић, Београд, проф. др Владан Гавриловић Нови Сад и академик Војислав Максимовић, први ректор Универзитета у Источном Сарајеву.
У СПОМЕН СОБИ ПАЛИМ СРПСКИМ БОРЦИМА (1991. – 1995)
Анћелко Милићевић, Кондор – командант прослављене Гатачке бригаде – говорио је о својим палим борцима и њиховим јуначким дјелима.
ПАРОХИЈКСИ ДОМ – МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП ИСТОРИЧАРА
ГОДИНА 1981. КОД СРБА И У СРСПКОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ
У име организатора, научни скуп историчара поздравио је професор Радомир Вучковић, председник СКПД “Просвјета“ у Гацку. Скупу су преседавали: проф. др Ања Филимонова, историчарка из Москве, академик Војислав Максимовић и проф. др Драга Мастиловић.
Историчари
Проф. др Ања Филимонова историчарка из Москве
Академик проф. др Зоран Лакић, Подгорица
Проф. др Радивоје Радић, византолог, Београд
Проф. др Дејан Микавица, Нови Сад
Проф. др Владан Гавриловић, Нови сад
Проф. др Милена Максимовић, Источно Сарајево
Проф. др Горан Васин, Нови Сад,
Проф. др Драга Мастиловић, Источно Сарајево
Проф. др Слободан Вујовић, Нови Сад.
У Средњошколом центру “Перо Слијепчевић“
Професори историје у Средњошколском центру
Ученииц – чланови историјске секције
Научни скуп наставио је рад после 15 часова
Доцент др Кристина М. Пантелић Бабић, Бања Лука
Проф. др Немања Пецељ, Београд.
Сретен Јаковљевић, новинар, публициста, Београд аутор ових прилога. Имао је тему Срби у северној Херцеговини у време Првог светског рата
Протојерј-ставрофор, доц. др Велибор Џомић. Правослвана Митроплија Црногорско- примирска
БИЛЕЋА – СУСРЕТИ ПИСАЦА
Тема: Српска проза дана
Драгиша Калезић и Ранко Рисојевић добитници су награде „Светозар Ћоровић“ за 2017/2018. годину.
ИЗЛОЖБА сликара уметника – Професор Никола Кусовац отоворио је изложбу
Даривит сликар и иконописац Драго Вучић из Зијемаља код Мостара, поред слике која је откупљена исту вече.
СУБОТА 22. СЕПТЕМБАР – ПОСЕТА СПОМЕН ЦРКВИ У ПРИДВОРИЦИ
Придворица
Црква посвећана Србима убијеним на Божић ујутро 1942. године од комшија Муслимана – усташа
На спомен плочи 168 имена. Кажу списак није коначан. Највише је страдало Аџића 48, Гојковића 46. Додера 10, Лера 14, Носовића 17, један Пушара, Скока 39, Терзића 4 и Хрњеза 3.
Ранко Гојковић, сведочи о старадњу својих Гојковића и комшија Срба. Четрдесет шест чланова његове породице је то јутро убијено.
БЕЗ РЕЧИ…
Зеленгора
Чемерно
ЦРКВА И ЕТНО СЕЛО ДАНИЋИ
Данићани својој браћи и сестрама.
Као пре сто година
Стан – разбој
После обиласка просторија с старим народним рукотворнама, алатима, оруђима и оружјима опремом, домаћини су гостима припремили богату трпезу љубави од старих херцеговачких јела: кајмак, кромпир, уштици, сир торотан, пита сукача, пршута, цицара с медом.. СВАКИ КОМЕНТАР ЈЕ СУВИШАН
ПРОМОЦИЈА “ПРОСВЈЕТНИХ“ ИЗДАЊА “
Доцент Др Криситна М. Пантелић Бабић и Петар Д. Павловић, аутори књиге Соколски покрети у Херцеговини од 1893. до 1918. године
И Гачани имају своје песнике, Сретен Видаковић
НЕДЕЉА, 23. СЕПТЕМБАР – ПОВРАТАК ЗА БЕОГРАД И НОВИ САД.
ФОЧА – књижевно историјски час
Млади богослови Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, са својим професором дочекали су историчаре и писце.
Добродошлица пред почетак књижевно историјског часа који су богословима одржали истричари и песници
Зоран Радосављевић, песник и дугогодишњи новинар Полиитке.
Са историчарима и песницима дружила се и Габријела Братић, супруга Радослава Бртаића, утемљевича ових Ђоровићевих сусрета. У Билећи је Братићу откривена биста за време ових сусрета. Габријел ) здесна четврта) је и секретар редакције часописа Нова Зора
На крају, испртио нас је млади богослов Његош Кондић. Крајишник из Ћопићевог родног краја. Име и завичај га много обавезју. После 70 година први је богослов из свог краја. Прађед му је био свештеник. Имало је по ком да му дође.
НА КРАЈУ, ОРГАНИЗАТОРУ И ДОМАЋИНУ СУСРЕТА ВЕЛИКО ХВАЛА.
Било је то много више од једног научног скупа.
Сретен Јаковљевић
ИЗВОР И ФОТО СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА