Преминуо
ДРАГО БЈЕЛИЦА
Рођен пре осамдесет година у Ћесиму, на граници коњичке и невесињске општине. У познатој и признатој кући Спасоја Бјелице и његових потомака. Од оца Лазе и мајке Зоре рођене Миловић у Ћесиму. Одрастао са два брата и три сестре.
Тежак, дуг и плодоносан је био животни пут Драге Бјелице. Од сеоског чобанчета са Раткамена и Ћесима догурао је до докторанта наука. Некако се поклопило да је стално био међу првима. Прва генерација ученика Основне школе у Главатичеву 1946. први учитељ му био Бранко Џелетовић, после познати професор и директор коњичке Гимназије.
Био је прва генерација Средње техничке школе у Мостару, прва генерација Машинског факултета у Сарајеву. Први Коњичанин, машинкси инжењер који се запослио у предузећу ,,Игман“ Било је то почетком 1963. године када је ова фабрика била у кризи и отказ добило 400 радника. Али доласком Гојка Крнете, пуковника ЈНА, и првоборца са Козаре за директора, ,,Игман“ стаје на ноге, враћују се радници који су добили отказ Отварају се нови тржишни цивилни програми – вијчани и штанцовани производи. Запошљавају се нови радници, школују и усваршавају кадрови, а ,,Игман“ постао модерна фабрика. .
У Фабрици је затекао само петорицу инжењера, сви са стране. Први руководилац му је био Пеко Перишић, пуковник ЈНА, машински инжењер, дугогодишњи технички директор ,,Игмана“. Шеф конструктивног бира, Бато Ћолић, машински техничар, после се вратио у ,,Крушик“ Ваљево.
Од почетка је радио на пословима развоја, са познатим мајстором и иноватором Миланом Бајићем, тада ВК радником, који је своју радну каријеру завршио као декан Машинског факултета у Сарајеву.
Након успешно завршеног пројекта: ремонтовања, преселења и постављања линија машина у ,,Објекту“ (1968) добио је новчану награду од које је купио тад познати аутомобил ,, Пежо 404“ Био је и управник Алатнице. Као члан стручног тима радио на пројекту формирања система УНИС Сарајево. Од формирања УНИС-а 1969. до грађанског рата у Босни и Хереговини 1992. радио је на пословима развоја и програмирања, Од Коњичана на тим пословима је радио и Илија Зеленовић, машинкси инжењер који је стручну афирмацију стекао у ,,Игману“ а усваршио у УНИС-у. Систему који је до 1992. порастао на близу 60.000 запослених. .
Постдипломске студије из организације завршио у Сарајеву. Докторску тезу “Границе раста и развоја“ узео у Београду.
На крају радне доби бавио се научним радом из других области. ,,У циљу спознаје себе, поред научних приступа у области социологије, психологије, филозофије, физике, космологије и религије, рано се почео бавити и граничним областима, антропозофије, теозофије, гностике, херметизма, окултизма и слично“. Објавио више књига из те области.
О Драги се има шта рећи и написати, јер је оставио велики траг за собом као стручњак, руководилац а пре свега човек.
Сретен Јаковљевић
Извор Стара Херцеговина
Фото Медија центар Београд
САХРАНА ПОКОЈНОГ ДРАГЕ
ОБАВИЋЕ СЕ У ЧЕТВРТАК 17. ЈАНУАРА У БЕОГРAДУ
НА ГРОБЉУ ЛЕШЋЕ У 13 ЧАСОВА.