25 маја, 2019 11:06 am | 2 коментара

У Бијелој код Коњица

Драгићи и Калеми пред Ристином кућом


Кула 1962. год. пред кућом Ристе Драгића. Буљук дјеце. Слијева на десно, сједе. – Дана Јањуша држи кћерку Љиљу, до ње је мала Дана Влаткова, затим Љуба држи Биљану a Вукан Мару…. Међу њима има и један Јањић, Јанко Крстин … Међу њима најстарији је Панто Драгић, рањен у Првом светском рату, на Тиролу 1915. године.

Два братства: Драгићи и Калеми живјели су у Бијелој скоро 200 година. Тачније у засеоку Кула, које је добило име по турској кули коју су Турци саградили након што су освојили Коњиц и Бијелу 1463 године. Драгићи су из Гацка доселили у Бијелу крајем 18 вјека а Калеми из Бијелог Поља код Мостара пола вјека касније. Драгићи славе Томиндан а Калеми Игњатијевдан.  Кућа до куће а живели у слози као род, иако то нису били. Чак се нису међусобно женили и удавали. Колико је познато једна Драгићуша се удала за Калема. Оба братства имали су деце све једно другом до ува.  И на овој фотогарфији од 24 лица  дванаесторо је деце рачунајући и оно двоје на Ристином вратима  (Гојко и Драга). Ред је да се остали идентификују као и своје почивше родитеље.

Сретен Јаковљевић

Извор: Стара Херцеговина

Фото: приватна архива Биљанe Калем-Манојловић

2 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *