мај 27, 2019 12:59 pm | Напишите коментар

У Билећи, 1. јуна 2019.

Освешатње споменика армијском ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу


Равногорски парк у Билећи у којем ће бити споменик ђенералу Михаиловићу

У Равногорском парку у Билећи, у суботу 1. јуна, биће  откривен и освештан споменик армијском ћенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, вођи првог устаничког Равногорског покрета у поробљеној Југославији.

Ђенерал Драгољуб Михаиловић, (1893 – 1946.) био је високо образовани официр српске војске који униформу није скидао шест године, за време Балканских ратова и Првог светског рата. Иако је био тешко рањен, остао је у строју, одбио понуду да пређе у позадинску јединицу. Био је један од најодликованијих официра, са шест највећих одликовања. Као ђенералштабни пуковник југословенске војске није прихватио капитулацију земље 1941. Са групом официра стигао је на Равну Гору 11. маја 1941. и постао вођа првог устаничког Равногорског покрета отпора у Србији.. Јавно се представљао пуним именом и чином, као и његови сарадници. А, вођа комунистичког покрета Јосип Броз користио до тада 34 псеудонима. Тито му је би последњи. Ни најближи му сарадници као и његово лично обезбеђење у Врховном штабу (1941.) нису знали његов идентитет, јер се представљао и потписивао као ТИТО. Ословљавали су га ,,друже Стари“  Веровали су да је руски официр. Тек након годину и по ратовања, у децембру 1942. у Цазину јавно је открио свој идентитет. Рекао је да је Јосип Броз, Хрват из Загреба и металски радник.

Дража Михаиловић, скрхан немачком одмаздом над српским становништвом у Краљеву и Крагујевцу, окотбра 1941. када је стрељано сто Срба за једног убијеног Немеца, је понудио преговоре немачкој команди. Уместо примирја Немци су кренули да га ухапсе и стрељали двојицу му најближих сарадника мајоре: Александра Мишића, сина славног војводе Мишића, и мајора Ивана Фрегла, Словенца. А Дражу су и даље јурили од Златибора 1941. преко Сињајевине, Колашина, Калиновика 1943. до краја рата. Хитлер и његови команданти сматрали су Дражу Михаиловића и његове четнике опаснијом противником од Јосипа Броза и његових комуниста. Јер је у партизанским јединицама до половине 1943. било преко 50 одсто партијски организованих бораца . – комуниста.  Дража је два пута примио Броза у свом штабу на Равној гори. Дао му часну официрску реч и грантовао безбедан боравак. , и одржао. Броз је преноћио у четничком штабу, дочекан као први гост – по старом српском обичају.

Југославенска влада у Лондону у лето 1942 именовала га је за министра војног и  начелника Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини

Немци су за ђенералом Михаиловићем, два пута расписивали потерницу. Крајем 1941. и у лето 1943. У другој су нудили 100.000 рајс марака у злату као и за Броза за којим су једанпут расписали потерницу. За немачки Гестапо Дража је био непријатељем број 1. У предвечерје битке на Неретви, фебруара 1943. Шарл Де Гол командант француског покрета отпора, одликовао је ђенерала Михаиловића Ратним крстом (Орден легије части  I степена ..)   Наредба је прочитана пред свим француским јединицама. Амерички председник Хари Труман (1948) постхумно је одликовао Дражу Михаиловића орденом ,,Легије заслужних“, највеће ратно одликовање, које САД додељују страним држављанима…

У марту 1946.  на превару је ухваћен у околини Вишеграда. На судском процесу у Беогарду, који је више био политички него правни,  осуђен је на смрт и стрељан 17. јула 1946. За гроб му се никад сазнало није. После 69 година рехабилитован је. Виши суд у Београду 2015. је поништио пресуду из 1946. године по којој је Дража Михаиловић осуђен и стрељан.

Сретен Јаковљевић

Извор Стара Херцеговина

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *