Слободан Бенђо, наше горе лист, у далекој Аустрaлији
Добротом, знањем и хумором – шири истину о свом завичају
Ратни вихор разбаца наш народ по васколикој кугли земаљској. Многи су још 1992. кренули са кућног прага с торбом и завежљајем у рукама и склањали се у околна мјеста, да би на крају рата се отиснули у далеки свијет. У туђини су се мучили и сналазили, али су сачували дух и постојаност из свог завичаја. Тако је Слободан Бенђо, као дјечак, са непуних десет година, 1992. са Бјеловчине, код Коњица, кренуо у избјеглиштво. У Брадини је осјетио прве страхоте рата, са мајком, женама и дјецом био је заточеник у школској учионици, док му је отац отјеран у логор. При крају рата породица је поново на окупу: отац Славољуб, мајка Рада и његова бака Митра Томић. ..
Његова прича ,,Стан Неретво“ овековечена је филмском камером. Прича дечака који је прошао пакао рата је лагана, питка, пуна хумора, аргументована, поучна, никога не оптужује али и не заборавља страхоте рата и патње свога народа..
Живи у Мелбурну у Аустарилији, завршио два факултета. Магистар је психологије. Има своју приватну клинику и ради као психолог с нашим људима. У том граду основао је Српску академију уметности ,,Бенђо“ Његује традицују и обичаје из завичаја. Млад човек, а ниже успјехе. Мило нам што је наше горе лист. Е зато време је да се поносимо успехом комшије али је и време да престанемо с лошом навиком, да комшији све опраштамо осим успеха.
Сретен Јаковљевић
Извор Стара Херцеговина