јун 10, 2019 6:54 pm | Напишите коментар

Брадинским жртвама рата пијетет одају сви

БРАДИНА ПОСТАЈЕ ХОДОЧАШЋЕ


     Брчко, 30.мај – Иако су се и овог 25.маја у Брадини код споменика Брадинским жртвама рата, сузе туге и подсјећања сливале низ изборана и остарјела лица мајки, сестара, очева, браће, рођака и комшија, једна посјета обиљежавању 27.годишњице страдања 48 српских цивила у овом селу даје наду да ће убијени Брадињаци и њихови сународници из околних села коначно наћи смирај.

      За то очекивање и наду побринуо се угледни коњички хирург др Сеад Бутуровић, који је заједно са својим сином Сеаном, адвокатом из Коњица, дошао да ода дужну пошту, тог маја 1992. године,страдалим становницима Брадине, села на сјеверној капији  Херцеговине.

      „Надам се и вјерујем да ће  др Бутуровић овим надасве племенитим и дубоко људским и хуманим потезом помоћи да бар донекле зацијеле ране овим несретним људима. Потпуно је јасно да ће требати да се учини још много сличних потеза са свих страна, али кажем, овај потез др Бутуровића ме је заиста  охрабрио “, прича нам Никола Глигоревић који сваке године дође на помен у родно село из Чикага

      Ништа у овом доласку не би било необично да су нека друга времена и друге прилике. Али ако се узме у обзир породична трагедија коју је у рату преживио др Бутуровић, овај његов људски чин има једну другу, у овим временима, невјероватну димензију. То због чињенице  да су на Борачком језеру у љето 1992. неке  хуље из српског народа  убили докторову мајку Хасну  и сестру Васвију, двије старије жене које су  из Коњица избјегле у викендицу како би се склониле од ратног вихора.

     „На долазак у Брадину нагнао ме је људски порив да са својим бившим комшијама, пријатељима и познаницима подијелим њихову и моју бол због онога што смо преживјели у тим несретним временима. И позив неких драгих људи који су ме замолили да дођем. Поносан сам што сам и у рату  био човјек и хуманиста, који није дијелио људе према националној припадности. Свакоме сам пружио помоћ. Показао сам као Бошњак, као Босанац да је могућ заједнички живот у овој лијепој држави. Не треба  нико извана да нам кроји будућност. Само нам недостаје да мало мање  будемо егоисти “, говори нам др Бутуровић док се поздравља са пристиглим  Брадињацима и њиховим гостима који су на помен стигли из свих крајева екс Југославије.

      Доласком овог угледног коњичког љекара није се изненадио парох коњички протојереј ставрофор, Милан Бужанин. И он, који је први послијератни свештеник у коњичкох парохији, који је прије 11 година стигао у Коњиц, има само ријечи поштовања према др Бутуровићу.

     „Ово  Срба што сад живи на подручју општине Коњиц с великим поштовањем прича о  њему. Никога ни у најтежа времена није вратио, а да није медицински збринуо колико је могао. И данас др Сеју Бутуровића   сви у Коњицу  сматрају као једног честитог човјека и хуманисту“, прича нам поп Бужанин.

       Да је Брадина мјесто страшног злочина и синоним свеопште потребе људске да се дође и поклони невино страдалим цивилима, подсјећа  прота Бужанин који нам говори о још једном човјеку који се поклонио сјенима убијених Брадињака.

       „ Католички парох, фра Дарко Дрљо долазио је неколико пута у Брадину. Сјећам се, једном се наслонио на споменик и сузних очију ми говори: Оче Милане ово је споменик и мојим брату, оцу, стрицу, који су такође убијени у овом рату у Трусини (мјесто такође у општини Kоњиц). Сви смо ми жртве једног несретног времена, говорио ми је фра Дрљо“, казује нам још једну необичну људски искрену причу прота Бужанин.

       На жалост, данас у Брадини од скоро 700 Срба колико их је до ратних дана 1992. године било у овом селу, живи двоје старијих особа: Мирко Мркајић и Милка Бјелоглав. У претходних 22 године од краја рата обновљено је тек пет кућа. Предратни становници Брадине данас живе на свим континентима. Без наде да ће се икада вратити.

      Због тога и посјета Брадини и има све одлике ходочашћа. Јер се походи мјесто гдје су међу 48 цивила убијени и браћа Слободан (36) и Велимир Живак (31), Раденко (32)  и Перо (28) Куљанин , Миленко (25) и Гојко (30) Куљанин,  Драган (31) и Васо (35) Вујичић, Јово (68) и Тодор Жужа (66), Илија (59) и Раде (56) Мркајић.

      Злочин који је почињен у овом селу које је најприје опљачкано и онда до темеља разрушено још није добио свој судски епилог. Пред Судом БиХ води се процес против 14 особа бошњачке и хрватске националности из Коњица оптужених да су наредбодавци и извршиоци злочина над српским цивилима на подручју ове сјевернохерцеговачке општине.

Брадињаци са др Буторовићем

 

                                                                                           Марко Драганић

Извор: Стара Херцеговина

фото: Марко Драганић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *