јул 26, 2019 9:17 am | Напишите коментар

Пре сто десет година

Шантић и Нушић у Кнез Михаиловој


С пролећа оне године кад је Аустрија анектирала Босну и Херцеговину  (1908.)  Алекса Шантић дође код својих пријатеља у Београд. И раније је долазио, али овога пута у херцеговачкој ношњи, у знак привржености  Срба из Херцеговине Србији.  Чим је дошао  био је опкољен омладином.  Младе жене и девојке застајале су и нису могле да одоле обзирима, већ су се освртале за њим и гутале га погледима. И тако он у друштву Бранислава Нушића шета Кнез Михаиловом улицом у херцеговачкој ношњи

– Гле, гле, Алекса, рече му Нушић

– што се окрећу за тобом, и што гледају, нарочито ови млади девојчићи ..

– Зар мислиш да мене гледају? –  одговори му Шантић,

– Тебе, него,

– Ма не гледају оне мене, већ ово шарено одијело на мени ..

– Ама какво ,,одијело“? Дај ти мени да га ја навучем – рече му Нушић, – па да видиш хоће ли се ко замном окретати

– Хоће, како не! рече му Шантић

– Хоће, дабоме, одговори Нушић , али да се насмеје, а не да ми се диви, јер можеш мислити какав би ја изгледао као Херцеговац.

Шантић  се слатко насмеја и продужише пут, и даље праћени погледима.

Кнез Михаилова улица

 

(Милован Здравковић, Позоришни живот Србау анегдотама   ,,Политика“ 10.12.2014)

 

Извор Стара Херцеговина

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *