Како су 6. септембра 1931.
Срби сахранили своје ратне заставе славом овенчане
На великој свечаности на Бањици у Београду, 6. септембра 1931, на рођендан младог престолонаследника Петра, пред његовим величанством краљем Александром Карађорђевићем, величанствено су сахрањене старе српске ратне заставе из балканских ратова и Првог светског рата. Са највећим почастим су испраћене и похарњене у Пантеон славе на Опленцу, где ће поред застава великог Вожда Карађорђа остати као вечиити сведоци и светли споменици ословдилачких ратова српског народа – писале су новине тих дана. И, тако сахранише ратне заставе које су пронеле славу српског оружја и херојство српског народа по целом свету и најсјајније до краја испуниле свој завет. А југословенска војска се посторји под неком новом заставом.
Старе ратне заставе славом овенчане
Војска Краљевине Југославије добила је нове југословеснске пуковске заставе на којима поред двоглавог орла и грба Немањића налазила се и хрватска шаховница и словеначки грб. Његово Величанство Краљ Александар Карађорђевић развио је тада југословенске пуковске заставе и предао их командантима пукова, верујући да и други народи искрено и предано са Србима граде нову југословенску државу. Народи које је српска војска ослободила 1918. и примила у своје редове. Народи, који су као аустоугарски војници 1914. пуцали на исту ту српску војску. Нажалост, потврдило се тачним да је стварање Југославије био само леп сан. Десет година касније ове пуковске заставе потонуше са Југославојом, у мору крви српских страдања од усташа, у грађанском и братоубилачком рату.
Лазар Дејановић
Изво: Стара Херцеговина