Оде и наш командант Миленко Лаловић
Пуковника ,,Заврату“ има ко да слави
Пуковник Лаловић у рату и у миру
Из почасног строја бораца који су стварали, бранили и одбранили Републику Српску оде још један славни командант. Оде један од најбољих, пуковник Миленко Лаловић. Горштак из Калиновика, школовани официр, предавач у Војној академији у Београду, на зов завичаја, у мају 1992. напусти престоницу и њен велеградски сјај, похита свом народу у Херцеговину кад му је било најтеже. Кад је било бити или не бити, кад су многи ,,угледни Срби“ журили у супротном правцу да се домогну Дрине и пребегну у Србију.
Пуковник Лаловић не оде у свој Калиновик, него прими се дужности команданта батаљона на мостарском ратишту где је српском народу било најтеже. У рату командује батаљоном у Мостарској бригади, потом у Невесињској, а рат завршава као млад мајор, командант Друге лаке пешадијске бригаде Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Бригадом је командовао у њеним најтежим данима, од септембра 1994. кад су јединице НАТО пакта отворено помагале муслиманској војсци у нападу на српске положаје. И поред тога бригада не устукну. На коњичком ратишту и Борцима остаде до јануара 1996. када је приморана да се повуче у Невесиње – одлуком светских моћника у Дејтону 21. новембра 1995.
За све време рата пуковник Лаловић, чувени ,,Лале Заврата“ као професионални официр у свакој прилици доказао је своје чојство и јунаштво. По природи тих, скроман, ненаметљив, тешко је прихватао погибију и рањавање својих војника. После рата дружио са својим саборцима, обилазио рањене и болесне ратнике. Болеле су га њихове ране, а још теже неправда коју западни моћници наносе српском народу, Републици Српској, њеним ствараоцима и прослављеним командантима на челу са генералом Ратком Младићем. Зато племенито срце нашег ратника и команданта није могло све то да издржи.
Без трунке патетике, нашег команданта и пуковника Миленка Лаловића, нашег ,,Зврату“ имаће ко до слави, док је Срба у Херцеговини. Како време одмиче његова слава је све већа Време ће то потврдити, а оно је најбољи судија.
У том име почивај у миру и спокоју наш команднате, нека ти је лака српска земља за коју си се борио и сагорио.
Сретен Јаковљевић
Стара Херцеговина
Фото Стара Херцеговина.