25 јануара, 2022 7:49 pm | 3 коментара

Критичари о новој књизи Сретена Јаковљевића. Професор Момчило Голијанин, Невесиње:

Јаковљевићево дјело је велики допринос побједи истине


Невесиње

 

Момчило Голијанин рођен је у Крекавицама код Невесиња 1938. године. Од 1967. год. до пензионисања 2004. радио је као професор књижевности у Гимназији у Невесињу. Бави се књижевном критиком и есејистиком, а у посљедње вријеме пише и приповјетке. Радове објављивао у тридесетак књижевних часописа и листова (Књижевне новине, Збиља, Мост, Израз, Живот, Српска вила, Нова зора, Просвјетин календар, Словеса, Радови САНУ, Књижевност, Свременик, Багдала, Траг, Гласник одјељења ЦАНУ…). Учествовао на више научних симпозија. Један је од обновитеља СПКД „Просвјета“ у Невесињу и њен дугогодишњи предсједник. Члан је Удружења књижевника РС и Удружења књижевника Србије. Заступљен у Антологији критике и есејистике РС. Био је посланик у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске. О књизи Сретена Јаковљевића каже:

,,У посљедњим деценијама је подобро пробијен лед tabu-tema. Одсуство страха од репресалија, или снажни унутарњи зов пригушене истине понукали су неке слободоумније ауторе да коначно отворе те запретане „чаробне кутије“ и да из њих, као из Пандорине кутије испусте ДУХ ИСТИНЕ. Завирили су у Голи оток, и  у забетониране јаме, и у логоре смрти, и у  у злодјела челника „лијевих скретања“…

            Недавно је Сретен Јаковљевић, дугогодишњеи публициста и културни посленик, озбиљно загризао то „забрањено воће“ и својим круцијаним дјелом- „СКРИВЕНА ИСТОРИЈА О СТРАДАЊУ СРБА НА ПРОСТОРУ НДХ 1941-1945“, на преко 800 страна веома аргументовано, чему је свједок 2313 фус-нота, освијетлио овај мрачни  и, по српски народ, погубни период  наше историје. Испливала је на површину истина о злодјелима усташа у Лици, Банији, Кордуну, Книнској Крајини, Славонији, Западној Херцеговини…, о Јадовну и Глини, о Шурманцима и Бивољем брду, о Јасеновцу и Броду на Дрини. Језиве су сцене помора и мучења људи у логорима, о дјечијим разбијеним лобањама, о иживљавању над трудним женама… Но, зло није ту стало. По оној Змајевој. „Где ја стадох, ти продужи“, остала су запамћена дивљања комуниста у поратном периоду, па бисмо били ближе истини кад би аутор проширио насловљење свог дјела и на овај период. Довољно простора је посветио братоубилачком истребљењу између партизана и четника, о лажној историји који су нам сервирали побједници, о дугогодишњим заблудама српског народа и његовој вјери у лажно братство и јединство, о смишљеним акцијама обезглављивања српског народа, о ликвидацијама  посљедњих остатака ЈВуО… Јаковљевићево дјело је велики допринос побједи истине.

Момчило Голијанин

 

 

СКРИВЕНА ИСТОРИЈА

Матија Бећковић: ,,Драгоцено дело за откривање истине …“

 

КЊИГА  је плод тридесетогодишњег рада и истраживања новинара и публицисте, Сретена Јаковљевића о страдању Срба на подручју НДХ.  У њој је сабрано, као ретко кад до сада, обиље аутентичних извора  – изјава, сећања и сведочења, актера, учесника догађаја, од команданата војних јединица до обичних малих људи, посебно четника припадника ЈВуО.  Све те приче стајале су скривене и заборављене вољом победника. – комуниста.

Рецензенти  књиге су проф. др Мирјана Зорић, историчар , предавала Војну историју на Војној академији у Београду, и Рајко Сарић, професор историје, дипломирао на Филозофском факултету у Београду,  на катедри код проф Василија Крестића.

Прве утиске о књизи дали су песник и академик Матија Бећковић и мр Радмила Поповић, писац, новинар и сликар…

КЊИГА је формата Б – 5, на 800 страна, тврдо коричена, са 2.313 извора – фуснота, у њој се помиње више од 2.920 личности, преко 700 географских места и назива, 610 фотографија и докумената, чак и она документа због којих је један Србин из Невесиња 1950. год. убијен у мостарској УДБ-и. Цена књиге 1.900 дин у Србији, без трошкова дистрибуције, у Републици Српској 35 км. ИЗДАВАЧИ ,,Локал прес“ Београд и Удружење Коњичана Републике Српске у Требињу.

АУТОР

Сретен Јаковљевић 063 318 -650

е-маил: lokalpres@gmail.com

 

Извор:  Стара Херцеговина

Фото:  Стара Херцеговина

3 коментара

Оставите одговор на Милорад Ђошић Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *