6 марта, 2022 3:58 pm | 1 коментар

Ратомир Мијановић нас подсјећа

Брестичане памтити и никад не заборавити


 

Помен убијеним Брестовчанима 1942. године

     “Када би се у јаме херцеговачке, у те тамне безданице без сунчева зрака, у окриље жалости И мрака, слиле све сузе које за српским мученицима пролише мајке И сестре, очеви И браћа, кћерке И синови, е прељевала би вода из тихх бедана”, то ми рече један честити старина у селу Чавшу на ободу Поповог поља гдје усташе злочин починише.
Исту причу могли би чути на сваком кораку тужне И жалосне, али никад покорене, никад утамничене земље Херцегове која још ране извидала није.
На данашњи дан, у зору 2.марта 1942. године српско село Брестице напали су муслимани сусједног гатачког среза. У том нападу погинуло је 46 Брестичана а 43 рањено. Међу убијеним било је и 17 жена, као и малољетника.
Шеснаестогодишњи Глигор Братић дошао је у Брестице да ода почаст својим прецима и да се присјети приче о кобној зори о којој му је покојни ђед Јово често говорио.
У дану када су страдали бројни мјештани села за живот се изборила беба стара 40 дана, а коју је мајка оставила на „сигурном“. Упркос великом снијегу и мразу Јово Братић је преживио и добио пет потомака, пишу данас колеге из Радио Билеће.

„Покојни ђед ми је причао да је те ноћи био велики снијег и опколили су село и чекали ко ће први да изађе. Изашла је жена која је према ђедовој причи осјетила смрад дувана и рекла је да су опкољени. Када су изашли видјели су пушке и почела је пуцњава. Чим је пала прва жртва сви су почели да бјеже и тада је настао хаос, јер су били на голети. То је било стратешки урађено да бјеже и да их на брду сачекају. На том отвореном простору многи су изгубили живот“, прича потомак Жељка, Јова и Сима Братића, Глигор Братић . Глигор каже и да су те кобне ноћи погинули његов прађед Симо и његова браћа, гледајући један другог како се боре за посљедњи уздах.
Моја прабаба је том стазом, носећи мога покојног ђеда, наишла на рањеног мужа и рекла му да иде да сакрије мога ђеда који је тада био беба. Када се вратила прађед је себи већ одузео живот. Бојао се да ће доћи Усташе и да ће га мучити, зато је то урадио“, прича Глигор. Глигор је поручио да овакве приче морамо преносити са кољена на кољено да се запамте све жртве наших предака. Овакву поруку послали су и окупљени код спомен обиљежја жртвама из Брестица

„Усташе, њих 1200 напало је ово мало село, 24 куће. Како је историчар Саво Скоко истакао у нападу на село учествовало је 400 специјалаца, 600 резервиста и 1200 жена и дјеце за пљачку. Срећа да је оно што је остало живо изродило потомке да чувамо успомену на њих. Мјештани околних села када су чули прве пушке пожурили су у помоћ. Помоћ је стигла из Хоџића, Корита, Прераца и Трновице и нападачи су имали велике жртве“, каже професор Радослав Милошевић. Начелник општине Билећа Веселин Вујовић рекао је да поучени посљедњим и свим претходним ратовима можемо извући поуку, да увијек морамо бити јединстве.

Јединство, саборност, памћење и запамћење… нека то за наук остане. И да се зло никад не понови.

Споменик Брестичанима

 

Ратомир Мијановић

Извор Стара Херцеговина

Фотографије Ратомир Мијановић

 

 

1 коментар

  • Mими says:

    Тужна је и истинита српска историја коју Срби често заборављају а починиоци злочина, желе да злочин затрпају што дубље и заувек. Да, Срби заборављају да им се историја стално понавља, зато је добро што вас Веселин зна да без поштовања предака и прошлости, нема будућности. Спомен стожери мотре и опомињу да се српски род не успава и опет страда.

Оставите одговор на Mими Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *