Подсећање
РАДОВАН ДОМИЋ, ПРВИ СКАКАЧ У ,,КАЗАН“ – У НЕРЕТВУ
1940. год. Радован Домић на плажи код Старог пазара
Ових днана у Коњицу се одржава традиционално такмичење скакача у Неретву. Најодважнији момци скачу са стене на Мусали, са 16 метара висине у чувени ,,казан“, ширине и дужине по 2 метра исто толике и дубине. Сваки погрешан скок, за њих може бити кобан јер се у води поред ,,казана“ налазе велике стене.
Пре 90 година, за време Краљевине Југославије, и тад су млади Коњичани скакали у Неретву. Али се Радован Домић једини одважио и скакао у ,,казан“ и са оне чувене стене на Мусали преко пута Старог пазара. Добривоје Томашевић из старе градске породице, тада гиманзијалац, и сам је скакао у Неретву. Једном приликом каже: ,,Знаш, ја и Ниал Лугић смо се надметали ко ће лепше скочити у Неретву. Али нисмо смели ни помислити да скачемо са Мусале, оне висине од двадесет метара у онај чувени ,,казан“ Само је скакао Радован Домић звани Чико и нико више. И то са врха, а не ниже са оне стене“
Ту Томашевићеву причу потврдио је и Јусуф Мулић у својој књизи Коњиц и његова околина између два свјетска рата: ,,Овдје се скакало у тзв. казане са два мјеста: са Мусале и једне стијене изнад казана. Скокове са Мусале изводио је само Радован Домић, звани ,,Чико“
Радован је син Срете Домића, академског кипара и сликара који је у Коњицу имао свој уметнички и дрворезбарски атеље. Уочи Илиндана 1941. усташе су ухапсиле брата му Милу, који је управо био завршио геодезију и убили га са групом коњичких Срба у Јадовну у Лици – познатом усташком стратишту
Радован је после рата живио у Београд. Радио је железници, једно време као главни машиновођа у ,,Плавом возу“, који је возио тадашењег председника државе Јосипа Броза Тита на његовим путовањима по Југославији.
Сретен Јаковљевић
Фото Стара Херцеговина