Стијеповићи са Дурмитора у Бијелој код Коњица
Праунук у селу – где му је прађед погинуо на Неретви 1943.
Потомци капетана Владимира Стијеповића
Ни августовска жега није омела Миленка Стијеповићу из Жабљака, да са сином Владимиром и унуком Миленком, дође у Бијелу код Коњица и покаже где му је погинуо отац Владимир, а њихов ђед и прађед.
Наиме, Владимир Стијеповић, из Јаворја са Дурмитора, је први интелектуалац у братству Стијеповића. Учитељовао је у Бања Луци, Озрену, Маглају, Приједору и Добоју, бавио се црквено-просвјетним пословима, као предсједник Црквено школског одбора. Водио је и соколска друштва. За свој рад више пута је награђиван и похваљиван. Други светски 1941. га затиче на граници са Мађарском, на фронту против немачких фашиста у чину резервног капетана југословенске војске.
Школа у Бијелој. Ђед Миленко показује унуку Миленку где му је је прађед Владимир преминуо.
Владимир је погинуо 28. фебруара 1943. у Бијелој, код Требинчева кука, за време битке на Неретви, као командир чете у Буковичком батаљону Прве дурмиторске четничке биригаде под командом капетана Николе Бојовића. Исти дан је умро у згради основне школе и сахрањен у српском гробљу поред школе. Син му Миленко, 70 година је трагао за очевим гробом, пронашао га, и након позитивне ДНК анализе кости пренео у родно село Јаворје на Дурмитор. У селу је саградио цркву светих апостола Петра и Павла (2011). и посветио је оцу Владимиру и мајци Неди. Цркву је освештао владика будимљанско-никшићки Јоаникије, садашњи митрополит Црногорско приморски.
Сретен Јаковљевић
Извор: Стара Херцеговина
Фотографије Владимир Стијеповић