4 децембра, 2022 5:36 pm | Напишите коментар

У четвртак, 1. децембра у Лазаревцу

 ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ,,СКРИВЕНА ИСТОРИЈА О СТРАДАЊУ СРБА“

---

 

Пред бројним посетиоцима у библиотеци ,,Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу представљена je књига ,,СКРИВЕНА ИСТОРИЈА о страдању Срба на простору НДХ 1941 – 1945“ Сретена Јаковљевића.  Поред аутора о књизи су говорили историчари Ратко Вукелића и Рајко Сарић. Гост вечери Драгиша Симић из Мионице, познати здравичар, један од организатора ,,Прела и посела“, због тога познат у Србији и Републици Српској, декалмовао је песму ОВО ЈЕ СРБИЈА од Боже Глоговца. Међу присутнима био је и Лука Роксић, најбољи студент на Филозофском факултету у Београду – будући историчар. Да подсетимо рецензенти књиге су проф др Мирјана Зорић, историчарка, предавала Војну историју на Војној академији у Београду и Рајко Сарић професор историје, дипломирао на катедри код проф. др Василија Крестића на Филозофском факултету у Београду.

 

РАТКО ВУКЛЕИЋ: ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ КЊИГА У ПОСЛЕДЊОЈ ДЕЦЕНИЈИ

Историчар Ратко Вукелић, у својој уводној беседи, захвалио се присутнима и нагласио: Вечерас имамо један изванредан догађај код нас, који следи после неколико промоција ове књиге у Руском дому у Београду, Ново Саду, Требињу и Билећи, ево сад у Лазаревцу.

,,Основни мотив  писања ове књиге, мотив  овог силног рада  који је аутор урадио  јесте у једној његовој реченици у уводу. Кад прочитате ову књигу и кад прочитате увод  што шта ће вам бити јасно. Каже: ,, Борба за истину вечито траје. Понављам борба за истину вечито траје“.

Код нас су многи склони да тумаче историју. Пред престављање књиге коју ћемо вечерас имати пред собом, данас сам имао телефонски разговор  са Милошем Ковићем, вам савим познатог  и каже овако: Поздрави ми, молим те, Сретене Јаковљевића, нисам имао времена књигу да прочитам, иако сам је раније добио. Почео сам да је читам, реци му  – изванредно.  Дословице га цитирирам.  Кад то Милош Ковић, каже онда је то тако.

У овој књизи ће те видети много елемента историјске науке, као историјске  методологије. У овој књизи  ће те наићи на јако много извора. Ова књига има вредност књижевну.  Ова књига је јако расположена методолошки  и временски. …

Ова књига  носи назив ,,Скирвена историја о старадњу Срба на простору НДХ 1941 – 1945“. То је тема која ће бити вечита тема.  Због које ми као историчари досад треба да се стидимо. То је тема због које ми као народ, као држава,  треба на неки начин да се стидимо  због тог што смо скоро, па добровољно већина нас пристајала на оно што нам се сервирало идеолошки, политички и тако даље.

Ова књига има 800 страна, са садржајем и имеником. Овде је уложено најмање 30 година рада. Овде су консултанти били иузетно  стручни људи.  Ова књига је изузетно опремљена. Кад сам рекао да има животну вредност, са великим бројем поднаслова  где је хронолошки и тематски све јасно. Овде је велики број фотографија, око 610. Овде је отприлике пола онога што сам ја читао са оловком у руци, годинама то радим  и читам, да пола ствари нисам знао  Професионални сам историчар, ја се нисам бавио  том проблематиком, а за пола ствари једноставно нисма знао, зато и носи одличан наслов  СКРИВЕНА ИСТОРИЈА  о страдању Срба на простору НДХ 1941 – 1945. Доста је посвећена Херцеговини али креће са Баније, Посавине,  Лике, Крајине …

Аутор за сваку своју тврдњу наводи изворе.  И свака ова тврдња јесте проверљива. То је посебна драгоценсот ове књиге, зато се усуђујем рећи да је ово једна од најбољих књига у последњој деценији, на тему о којој се говори“

РАЈКОСАРИЋ: КЊИГА ЈЕ КАПИТАЛНО ДЕЛО

Поштовани присутни, даме и господо, част ми је  што сам вечерас овде један од говорника у Лазаревцу, јер Лазаревац је некако град моје младости, Ја сам ишао у лазаревачку Гимназију.

 Господина Сретена Јаковљевића, знам још тамо са краја осмадесетих, више од 30 и нешто година. када смо се упознали. Дошао је код мене у Пепељевац, у Боговођу, како хоћете, да прича са мојим оцем о догађајима из Другог светског рата. Од тада па надаље виђали смо се и сарађивали. Пре неких седам година већ сам писао једну рецензију  за другу Сретенову књигу од ,,Борака до Вишеграда“.

Истини за вољу, мени је припала част да прегледам некад по 100 страница нове књиге. Колико сам ја ту помогао незнам, али знам  да сам силно желео  да се та књига објави, и да сам га увек подстицао да то што пре уради, јер видео сам да ће бити нешто од тога.

О овој књизи не причам само ја и мој колега Ратко Вукелић, тако је слично причао и академик Матија Бећковић  у Руском дому у Београду, професор Мило Ломпар, и други који су наступали.

Истако бих  неколико битних ствари на које треба обратити пажњу кад се чита књига. Њен први део је 1941. година, априлски рат, окупација Југославије, формирање монструм државе Независне државе Хрватске“.

Рајко је даље говорио о страдању Срба од априла до краја августа 1941., о побуни и устанку српског народа против усташког покоља. Затим о другој фази револуције у пролеће 1942. кад су комунисти преузимали власт од устаничких вођа и почели убијати истакнуте домаћине, богатије људе, официре, жандарме, соколаше и остале…

,,Трећа област на коју чини ми се Сретен највише обраћа пажњу, истако је Рајко, је битка на Неретви 1943.  и формирање мита који је после другог све Другог светског рата тако брижљиво грађен како о рушењу моста тако и генијалној варци  врховног командната. … И на крају издвојим још једном, још један део, то је завршетак ове књиге. То је завршетак Другог светског рата 1941–1945. Коначан обрачун с јединицама, односно  са оним који су изгубили рат, то су љотићевци, Недићеци, четници припадници ЈВуО, домобрани усташе, који се повлаче прем западу земље – Словенији. …

Хвала вам што сте ме саслушали, хвала вам ако схватите  да сам успео да приближим ову књигу вама, јер сматрама да је реч о капиталном делу,  реч о животном делу човека  који је преко 30 година сакупљао материјал  и то је тако уредно и добро спаковао  у ову књугу, иначе по занимању није историчар. По занимању је новинар, политиколог,  публициста, и свакако као такав, испоштовао је све оно што,  што чини ми се, историјска наука тражи.  Од некога ко пише овакву књигу.

 

СРЕТЕН ЈАКОВЉЕВИЋ: ДВА ИСТОРИЈСКА ТОКА

На крају, аутор књиге књиге Сретен Јаковљевић, захвалио се присутним Лазаревчанима, који су у великом броју удостојили овај скуп као и промотерима  историчарима Ратку Вукелићу и Рајку Сарићу. Аутор је говорио о мотиву и тешкоћама у сакупљању грађе за ову књигу као и о њеној припреми и обради.

Посебно је истако скирвање многих истина, јер су комунисти, победници писали историју онако како им је одговарало и све док су били на власти. Имајући то у виду, текла су два  упоредна историјска тока. Један ток је ишао шумом а други друмом. Први је био званични режимски, идеолошки углађен, прилагођен друштвеном систему и вешто инсталиран у кривотворену стварност ратних и поратних догађаја.  Док је  други историјки ток, од обичних људи, ишао друмом, као згуснута истина народног искуства, која је као река понорница с напором просецала време и чувала сећања на оно што се није смело јавно саопштити. Како то у предговору ове књиге рече мр Радмила Поповић.

Аутор је говорио и о скриваним истинама и фалсификата у нашој историографији, као и великом миту створеном о Јосипу Брозу после Битке на Неретви и његовој генијалној варци непријатеља. Ту причу су побили и Титови први сарадници из Врховног штаба, Александр Ранковић. Милован Ђилас, и Велимир Терзић, начелник штаба као и Титови први команднати: Коча Поповић, Радован Вукановић, Павле Јакшић и Вицко Крстуловић.

 

На крају. Веровао сам да ће се после грађанског рата у БиХ 1995.  кренути у посао и пописати наше жртве страдале од Другом светском рату. Утврдити број погинулих и убијених. Нажалост, до данас то није урађено. Тако смо постали  познати по забораву и немару према својим сународницима. Многи нас опомињу. И Матија Бећковић наш академик и песник нас опомену у препуној дворани у Врбасу, 2017.  Цитирам

 ,,Познато је да је српски народ  неколико пута био предодређен за уништење, и да су над њим извршени толики геноциди. Али један од највећих  је онај који је српски народ  учинио над самим собом. А то је онај над својим над својим невиним жртвама, које није запамтио,  које није пописао, којима се није одужио, онако како су се одужили други народи.   

Историјска је истина да то није урађено ни 30 година после пада комунизма. Могло се то давно завршити. Није то велики посао. Српска немар и заборав и даље су наша одлика и небрига према прецима. Шта ћемо рећи потомцима?

 

А МИ, ИДЕМО ДАЉЕ ЛАЈКОВАЧКОМ ПРУГОМ!

 

Сретен Јаковљевић,

 

Извор: Стара Херцеговина

Фотографије: Никола и Милица Јаковљевић