Пре скоро пола века – 4. априла 1976.
РЕФЕРЕНДУМ ЗА ИСТОРИЈУ – 90 ОДСТО ЗА РАЗВОЈ СЕЛА
Без поправке – издржа пола века.
Данас, кад на изборима или референдуму гласа преко 60 одсто грађана, политичари их проглашавају историјским. Али до ,,победе“ су долазили и разним махинацијама и нереалним обећањима. Добро се сећам правог историјског референдума, одржаног пре 47 година, у недељу 4. априла 1976. Специфичан – бирачи гласају и одричу се дела плате, за развој и напредак села. Тако, мештани три коњичка села: Горња Бијела, Младешковићи и Јошаница, одлучише да својим трудом и новцем, граде и асфалтирају пут кроз село, дужине пет киломерата, да се аутобуси у ,,трку мимоилазе“, како су зборили сеоски мудраци. Сељани се одрекоше пет одсто од месечне плате – за три године. (за део Јошанице три одсто). Али су имали и имали и општински самодопринос од два одсто. Тако, седам одсто ће им бити мање у џепу, сваког првог у месецу.
И увече, тог 4. априла, кад се гласачке кутије отворише – невероватно. Референдум историјски. Од 542 уписана бирача, гласало 93,5 одсто, од тога 488 ЗА или 90 одсто. Само 16 против. Било је то велико признање и поверење Одбору за изградњу пута. Као председнику тог Одбора то ми је годило, али и обавезивало на коректан и домаћински рад. Рад без отрцаних партијских фраза и парола. Занимљиво, у та три села, скоро 1.000 становника, (Срба и Хрвата по 40, а Муслимана 20 одсто) нисмо имали партијску организацију. Акције води омладина. Изградњом Омладинског дома млади стекоше поверење старијих мештана, и постадоше најактивнија омладинска органиазција, и не само у општини. Истине ради, као младом вођи тих акција, ушао у 25 годину, нисам био члан Партије, ветар у леђа ми је давала и лична карта – презиме и очево име.
Пут је успешно завршен и свечано отворен, две године касније, 17. септембра 1978. О томе ће бити још речи.
Сретен Јаковљевић
Извор, Стара Херцеговина