НОВО НА БЛОГУ sretenjakovljevicblog.rs
ЈЕДАН ДАН ВЛАСТИ
Поглед са Борашнице
Или како је Тодор остао без државног штамбиља.
Трећа је година после ослобођења земље. У селу пуче глас, смјењују друга Тодора – пресједника Мјесног одбора. Дошло из Комитета. Неки већ ликују: ,,Дође ђаво по своје“ ,,Ни његова није до зоре горила“. Други се вајкају: ,,Ма људи моји, све инекако, али како ће издржати без државног штамбиља. Није се одвајао од њега ко дијете од материне сисе“ – мудрују докони сељани.
Петак, зора, ни сунце се није помолило иза брда, а Тодор поранио у концеларију. Спази га рођак му и преко плота добаци:
,,Ђе ћеш рођо, што си се тако средио к’о да ћеш у цркву“.
,,Какву цркву! не спомињи више ту наказу, давно сам ја с религијом разчистио, брецну се Тошо.
,,Ма ја онако питам, ко велим сад кад те макну с власти можда ћеш опет с нама“.
,,Кога да макну?! Шта то збориш јадан не био. Понови ријеч“
,,Ето, то што си чуо. Да ти право речем, у селу се шапуће да предсједник среза уздиже Неђељка на твоју столицу, а крију од тебе. Кажу од понеђељка ниси више влас у селу“.
Ошинуше га ове ријечи, као муња небеска. Не вјерује, шта је чуо. Кад се прибра, трже се и зовну жену: Цвијета изведи вранца из кланице морам хитно у чаршију. Стиже за два сата, коња припе на Сувом долу и право у Срез – код пресједника. Познају се, род су. И одмах с врата:
,,Шта то чујем Нико, да ме смијењујете. У селу развезали језике и лају ли лају. Сељаци ме већ дигли на ругло“. Све тешка реакција“.
,,Ма пусти село и реакцију – тјеши га пресједник – Но, добро је кад дође. Нешто важно да ти речем: Много радиш, прећерао си, сељаци се жале…. Приговарају да те штитим, јер смо род. Одлучили смо да те замјени Неђељко – и нека он руководи Народним одбором“.
Чувши шта пресједник рече, од муке га обли хладан зној.
,,Какав Неђељко сто ти богова. Знаш ли ти да је он био четник и то није неки, него угладан и командир им“.
,,Знам, био је код нас у партизанима годину дана, у устанку кад је требало бити или не бити. Био је и командир, па после оде с четницима. Док је био с њима није чининио никаква злодјела. Одмјерен, угледан из јаке куће, писмен, а нама данас такви требају. Погледај му рукопис, ћирилица, краснопис – ко свето писмо“.
,,Па добро, кад ме већ смјењујете, што не нађосте бар неког нашег човјека, ево рецимо Маркана. Нашој борби и Партији одан, од првих дана наш човјек.“
,,Кажеш Маркана. Није баш тако како велиш. Сјећаш се приче кад се женио Ремета четнички командант, испекао он овна и носи на дар, мало то било па му је на рогове ставио јабуке, као да је стари сват. Има још прича… Е, да не заборавим, ономад се чобани жале да сте вас двојица често из задружног тора у Црном пољу изводили по којег брава и пекли, под изговором ,,долазе другови из Комитета“, а они не дођоше. Знамо ми тога још, већ да не дуљимо, у понеђељак предај дужност Неђељку, ти одмори наћемо ти други посао“.
,,И штамиљ да му предам?“ љутито ће Тодор.
,,И штамбиљ, него шта.“.
Оде Тодор као опарен. Враћа се из чаршије, и умјесто својој он продужи Неђељковој кући. Мркла ноћ, киша пада, грми сијева, небеса се отворила, вода све однесе. Кад неко покуца на Недељкова врата. ,,Еј, домаћине, отвори кумим те богом.“
,,Ко је сад, у ово глуво доба ноћи, по овакавом кијамету“ збори домаћин док скида мандало са врата. Кад Тодор, низ кабаницу му се слијевају кишне капи. Плаче суза сузу гони. Сједоше за огњиште, сами, укућане одавно ухватио први сан.
,,Спашавај, мој Неђељко, само ми ти можеш помоћи…, запомаже Тошо. ,,У понеђељак ти морам предати папире и штамбиљ. Тако нареди Нико пресједник Среза. Преклињем те ко бога, дај ми још један дан да будем влас. Само један дан. Ни дана више. Ево зашто, чули ови моји сеоски мудраци и реакција да сам макнут с власти и ето их, ко бог, у понеђељак, у моју концеларију, као ,,неким послом“. Ма хоће да се увјере да више не штамбиљам – да ми виде леђа. Ко брата те молим, спашавај.
,,Па добро, кад је већ тако, ево теби мој Тодоре и 15 дана. Ја ћу јавити пресједнику Среза да морам жену водити код докотра и да ћу за петнаестак дана преузети власт, неће се он противити. А ти владај до тада“. Од среће скаче на ноге, захваљује се домаћину до неба и Тодор се изгуби у оној мрклој ноћи.
Освану понеђељак, сељаци подранили у Мјесни уред, по неке ,,потврде“ Ма дошли да виде бившег и новог пресједника. Али, Тодор изиђе пред њих и завика:
,,Шта је, дошли сте зором. Да знате, данас не радим. Тако сам одлучио. Моја воља.“
,,Ма, пресједниче требају нам неке ,,потврде“ прозбори стари бркајлија намигујући на остале..
,,Не море, дођите сјутра. Мислите ви да Тодор не зна због чега сте дошли. Џаба сте се радовали мојој смјени. Ја ћу отићи са власти кад ја кажем. Ето, да речем, нека то буде за 15 дана. Тако сам одлучио и тако ће бити“- заврши Тодор своју говоранцију.
Сељани се разилазе погнуте главе. ,,Ови нови, кад зајаше с власти не силазе без мотке, мој Панто“ – вајка се рођак му Благоје док су журили кући да се прихавте свог посла.
И тако Тодор сељанима угледа леђа, умјесто они њему, и сам одложи своју смјену за 15 дана.
Сретен Јаковљевић
Фото Стара Херцеговина