Из албума прошлости
Састала се браћа којa запјевати смију
Било је то 7. августа 1964. године, када је у Бијелој, код Коњица, освештана капела Свете Недеље. Велика је то свечаност била. Српски народ дошао из свих села. Капелу је освештао владика дабробосански и захумско-херцеговачки Владислав уз саслужење коњичког проте Неђе Мијановића. Предсједник Одбора за изградњу капеле био је Ђуро Јаковљевић. Он је у име вјерника дочекао владику Владислава и пожелео му добродошлицу. Био је ово први долазак једног епископа Српске цркве у село Бијелу, у последњих сто година, И када је била Стара Хецеговина није долазио. Послије освештања капеле и пригодне бесједе владике Владислава, у шљивику поред рјечице Бијеле на Пилани приређен је ручак за госте. Били су присутни представници других вјерских заједница: фратар Католичке цркве у Коњицу, хоџа Софо из Исламске вјерске заједнице, као и домаћини из српских села од Главатичева до Острошца и Добригошћа.
Орила се и пјесма на све стране. Душан Вулић из Мљетвина (Главатичево), пјевао је најдражу му пјесму
„Ко је казо, висио о врби,
да не смију запјевати Срби“.
На фотoграфији слијева надесно: Душан Вулић (из Мљетвина), Јово Јаковљевић, Милан Живак, из Брђана, жељезничар. Загрљени Вуле Лазаревић и Ђуро Јаковљевић. Изнад њих стоје Драго Вулић и Тодор Кешић, а испред сједи Душан Калем – сви из Бијеле. Двојица из ове дружине су робијали због Мијата.
С. Јаковљевић
ИЗВОР: СТАРА ХЕРЦГОВИНА