17 фебруара, 2017 10:05 pm | Напишите коментар

Мостарске „Гусле“ после осамдесет година у Београду

---

Лепши дар Београду за Дан државности Србије није могао да буде од песама из Шантићева Мостара и Херцеговине, које је извело културно-уметничко и певачко друштво „Гусле“ из Мостара у Парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару. Наступиле су у Београду после 80 година, од када су гостовали у Народном позоришту 1937. године. Да подсетимо, Певачко друштво „Гусле“ основано је 1888. у Мостару, а његов утемељитељ, оснивач и први председник је био Алекса Шантић. Друштво је престало да ради на почетку окупације земље 1941. и после се није обнављало.

Мостарски парох Радивојe Круљ латио се пионирског посла – да обнови рад Културно –уметничког и певачког друштва „Гусле“. И успео је. Прегалачким радом и великим ентузијазмом обновио је друштво. После скоро осамдесет године звуци и песма мостарских „Гусала“ поново се чују и ван Херцеговине. Обновитељ је и цркве Свете тројице у Мостару. Градитељ мостова сарадње на којима се сретају добри људи. Такав је мостарски парох Радивојe Круљ, отац шесторо деце, коме се само лепо прича, а још више ће се писати и потомцима беседити.

Концерт који су приредиле младе Мостарке протекао је у изузетно топлој, пријатној и домаћинској атмосфери, како и приличи дому у коме је одржан.

Госте и присутне поздрaвио је Светозар Црногорац, председник Клуба Гачана у Београду и потпредседник Кординационог одбора удружења Херцеговаца у Србији. Захваљујући се протојереју Круљу на свему што је урадио у Мостару, Црногорац је рекао: „Да ће Бог да се чују звона са наше обновољене цркве Свете Тројице у Мостару. То ће бити најбољи позив да се врате наши Срби у Мостар“.

Млади гуслар, Гачанин Срђан Авдаловић уз звуке гусла певао је песму о Светом Сави

Збор зборила господа хришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:

„Боже мили, чуда великога!
Куд се ђеде цар-Немање благо…“

Божидар Глоговац, песник: Поздрављајући све присутне који су дошли како рече на „ову  духовну мобу“, Божидар је казивао стихове из своје познате песме „Рађајте Српкиње мајке“.

… Шта чекате Српкиње мајке,

нема лепше песме од успаванке ...

Међу многобројним гостима била је и позната глумица Светлана Бојковић

Рајко Петров Ного, песник и академик, подсетио нас је на речи Јована Дучића о Алекси Шантићу. „Алекса Шантић је био највеће стабло у српској шуми“, као и на речи старца Тодоровића у Невесињу, 95-годишњег горштака који је познавао Шантића. „Алекса је био човјек који је сјенима својим миловао људе“.

Академик Ного посебно је бираним речима говорио о раду мостарског пароха Радивоја Круља:

„Заиста је мисионарска служба нашег протојереја ставрофора Круља. Тамо гдје су некада били храмови, па рушени, сада се обнаваљају и надамо се да ће се с тим храмовима враћати и Срби у Мостар“.

Програм је водила Милица Дука

Љиљана Поповић, кантауторка и вокални солиста извела је нумеру из новог албума „Жива вода“.

Горан Лучић, у име студената Херцговаца и један од организатора овог скупа, поздравио је госте из Мостара и присутне у Парохијском дому.

И ДУЧИЋ ЈЕ ТУ –  Миливоје Миша Рупић, секретар Удуржења Требињаца „Јован Дучић“, у Београду, поклонио је протојереју Круљу књиге Јована Дучића, које је издало ово Удружење: „Анексија у Босни и Херцеговини и српско питање“ и „Дипломатски списи“.

На крају успешног представљања друштва које је обновио, протојереј Радивојe Круљ је рекао: „Хвала вам. Ово је заиста за нас посебно вече. Позвани смо у Суботицу да код њих будемо гости. Онда се родила идеја да посетимо и овај високи дом. Доста дјеце, наше из Мостара, није никад било у Београду, нарочито овде код Храма Светог Саве. Вреди поменути омладину херцеговачку у Београду, који су организовали овај концерт. Хвала вам још једном“.

И млађана Ана Круљ захвалила се на пријему у Београду: „Хвала свима коју су нам омогућили да наступамо у Патријаршијском дому нашег највећег и најчувенијег храма, Храма Светог Саве. Нама је велика част што вечерас овде наступамо. И још једном хвала вама који сте дошли да нас подржите“.

Девојчице су отпевале три блока песама посвећених Мостару, Светом Сави, а на репертоару нашла се и Шантићева „Емина“, севдалинке, херцеговачки бећарац, затим песме из Македоније и на крају песме са Косова и Метохије. После сваке нумере младе Мостарке побрале су прегршт аплауза.

Срећни и задовољни враћају се у свој Мостар

ИЗВОР: СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА

Фото: Стара Херцеговина