Нови пројекат Удружења Коњичана у Републици Српској
Монографија о страдању Срба из Коњица у Првом светском рату
Зоран Пологош, председник Удружења Коњичана у Републици Српској, на помену настрадалим Србима из Коњица у Гацку 2. маја обелоданио је одлуку овог Удружења да крећу у нови пројекат и врло обиман посао. Радиће се монографија о страдању коњичких Срба у Првом светском рату. Тако ово Удружење, основано пре две године, за кратко време подиже у Гацку споменик настрадалим Србима из Коњица у минулом грађанском рату, и постаде права адреса за окупљање нашог народа из коњичког краја. Сад креће у још један подухват, припрема књигу о страдању наших сународника у Првом светксом рату, која ће бити највећи духовни споменик нашем роду и народу.
Први пут, после сто година, написаће се књига о животу наших сународника под Аустроугарском и њихово страдање у окупаторским казаматима и на бојиштима. Међутим, многи су заробљени од Руса или су им пребегли и тако у Одеси у Украјини ступили у Прву српску добровољачку дивизију. Стигли на Солунски фронт и одтале у победоносном јуришу кренули ка Србији ослобађајући села и градове. До половине новембра 1918. ослободили су Војводину, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Хрватску.
Посао на изради моногарфије треба да се заврши до септембра идуће године, када ће бити промовисана у част 100. годишњице уласка Српске ослободилачке војске у Херцеговину.
Удружење је донело одлуку да уредник монографије буде Сретен Јаковљевић, новинар и публициста, аутор две књиге из публицистике, више научних и стручних радова, од тога и два научна рада из историје у Српској академији наука и уметности у Београду. Председник Организационог одбора је Зоран Пологош. У изради ове монографије биће укључен велики број Срба из Коњица.
Такође на нивоу Херцеговине, у Републици Српској, припрема се издавање монографије о учешћу Херцеговаца добровољаца у српској и црногорској војсци у Првом светском рату. И ова публикација ће се промовисати крајем идуће године у част 100. годишњице уласка српске ослободилачке војске у Босну и Херецговину.
Извор СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА