Народна књижевност и криза вредности

У години победе гусала, уписом на Унескову листу културног нематеријалног блага, у години израде нових програма наставе и учења, наставља се одржавање културно-образовних вечери у Кући Ђуре Јакшића са темом Непорецивост народног певача. Једном у месецу приказују се одређени тематски кругови везани за епску народну поезију. Овога месеца говорило се о Марку Краљевићу и певало уз гусле о његовом јунаштву. Народни гуслари оживели су следеће десетерачке песме: Орање Марка Краљевића и Први мегдан (Срђан Авдаловић), Марко Краљевић и орао (Иван Иванковић), Марко познаје очину сабљу (Радован Кнежевић) и Урош и Мрњавчевићи (Зоран Племић).

Осим познатих историјских чињеница које се односе на морални лик Марка Краљевића, говорило се и о средњовековној српској држави али и о томе како се средњовековни младић припремао да постане витез.

Др Јадранка Милошевић

– Према тадашњим обичајима, синови, припадници властеле, долазили су да живе на владаревом двору где се стицало образовање и где су се припремали за витешки ред. Сматрало се да је момак од петнаест година већ пунолетан и да може постати витез. Осим подучавања ратничким вештинама, будући витез је морао да учи рачунање и писање, читао филозофске и религијске књиге и познавао бар један страни језик. Ово нарочито истичем због наших ученика који знају вредност образовања јер су и вечерас са нама, истакла је др Јадранка Милошевић.

Др Душко Бабић

Својом беседом, др Душко Бабић доказао је неоправданост тврдњи о анахроности и некомпатибилности творевина наше усмене традиције са духовним потребама савременог читаоца, посебно деце и омладине. Дела народне књижевноси, која се налазе у школским програмима, јесу подесан и пријемчив образовни и васпитни материјал за усвајање естетских, језичких и стилских знања и вештина, те би њено маргинализовање нанело далекосежне штете нашем школству и култури. Народна књижевност показује своју виталност у нашем времену и својом високом етиком, која поставља сигурне моралне оријентире у доба опште кризе вредности.

Бројни посетиоци, међу њима и познати лингвисти српског језика

У завршном делу вечери др Јадранка Милошевић поставила је дилему о томе шта је универзално и трајно у свим временима, шта је заједничко Ахилеју, Хектору и Марку.

– Љубав према своме роду, и ма у којим временима, друштвеним околностима, превирањима, трпљењима, тетошењима, човек не сме да изгуби себе, да потоне и да се преда. И само је то, тај унутарњи нагон, архетип витештва који је носио у себи, одолео да Марка Краљевића не покрије прашина заборава. Како остати свој и не подлећи притисцима? Како се одржати, бити херој међу потлаченима, бити вазал а остати јунак? То је могао само онај исти, од античког доба до данас, који је имао себе и преносио се с колена на колено у свим искушењима. Онај који је остао одан себи и вери, редак који је схватио да није богатство изнад хришћанства. Захваљујући тима реткима, ми постојимо данас.