Наташа Глигорић, праунука харамбаше Пере Тунгуза
Невесињска пушка – узор и инспирација ослободилачким покретима.
У месту Крекови код Невесиња 07.07.2019. године обележено је 144. године од Невесињске пушке. Ево говора Наташе Глигорић, прануке харамбаше Пера Тунгуза, сердара невесињског и загорског, покретача устанка
- јула 1875. години на планини Бишини, на широком царском друму, харамбаша Перо Тунгуз је са својих 30 змајева на крвавој Ћетној пољани, дочекао Турке зулумћаре. Заметнула се кавга, и у Перовим рукама је испаљена та надалеко чувена, славна Невесињска пушка.
Невесињска пушка је била симбол отпора против 500-годишње владавине Османлија, њихове тираније и угњетавања. Правдољубиви, часни народ Херцеговине није више могао трпети, да у зноју и крви, ,,даје агама агинско а беговима беговско, те да раја лик с опутом веже, о злу ручку а горој вечери,, , како је опевано у народној песми. Патња, тегобан живот у ропству и оскудици, будили су отпор и родили су нову силу, као одговор на недаће.
И као што је Његош рекао у Горском вијенцу, ,,удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала,, тако је и овде, у Невесињском кадилуку, 5. јула 1875. године, удар нашао искру у херцеговачком камену, а та искра беше Невесињска пушка, и од те искре је букнуо пламен слободилачке борбе који се убрзо проширио и прерастао у Босанско-херцеговачки устанак, те је постао узор и инспирација ослободилачким покретима на Балкану и у Европи.
Овим обележавњем сваке године одајемо пошту и исказујемо огромну захвалност нашим херојима, витезовима Невесињске пушке, а Перо Тунгуз, дични харамбаша, ,,мријет неће док народа траје,,. јер народ овог краја памти, чува, воли, негује и поштује своју традицију и историју.
Црква у Улогу
Извор Стара Херцеговина