Пре сто десет година
Шантић и Нушић у Кнез Михаиловој
С пролећа оне године кад је Аустрија анектирала Босну и Херцеговину (1908.) Алекса Шантић дође код својих пријатеља у Београд. И раније је долазио, али овога пута у херцеговачкој ношњи, у знак привржености Срба из Херцеговине Србији. Чим је дошао био је опкољен омладином. Младе жене и девојке застајале су и нису могле да одоле обзирима, већ су се освртале за њим и гутале га погледима. И тако он у друштву Бранислава Нушића шета Кнез Михаиловом улицом у херцеговачкој ношњи
– Гле, гле, Алекса, рече му Нушић
– што се окрећу за тобом, и што гледају, нарочито ови млади девојчићи ..
– Зар мислиш да мене гледају? – одговори му Шантић,
– Тебе, него,
– Ма не гледају оне мене, већ ово шарено одијело на мени ..
– Ама какво ,,одијело“? Дај ти мени да га ја навучем – рече му Нушић, – па да видиш хоће ли се ко замном окретати
– Хоће, како не! рече му Шантић
– Хоће, дабоме, одговори Нушић , али да се насмеје, а не да ми се диви, јер можеш мислити какав би ја изгледао као Херцеговац.
Шантић се слатко насмеја и продужише пут, и даље праћени погледима.
Кнез Михаилова улица
(Милован Здравковић, Позоришни живот Србау анегдотама ,,Политика“ 10.12.2014)
Извор Стара Херцеговина