Ових дана
Кад се Херцеговци надуравају о старим народним обичајима
Кад се Херцеговци надуравају о старим народним обичајима
Datum: 1 мар, 2026
Дружимо се годинама. Милан Пешут, Илијин, из села Градац код Љубиња, а ја Ђурин из Бијеле код Коњица. Он с југа, а ја са севера Херцеговине. Годишњаци. Кад смо се родили било нас је по тринеасторо чељади за кућним огњиштем. Стричеви нам страдали у Другом светском рату. Слични нам и животни нам путеви, преко Сарајева ка Београду.
У последње време често смо се надуравали око тога, ко боље познаје старине и обичаје из свог краја. Баш се надметали. Свако је истицао своје место. Рођени у домаћинским кућама, па имали од кога шта видети, чути и научити. На крају испаде да су нам били скоро исти обичаји и ношња, а делило нас пет дана хода.
Тако, паде договор да те приче проверимо у старим књигама и архивима. И на крају, да ставимо на папир, старине и обичаје из наше Старе Херцеговине. Обичаје из земље, војводства Светог Саве, како у 19. веку записа енглески путописац Џон Артуе Еванс, прелазећи преко Коњичке ћуприје у Херцеговину:
,,Овде је смештена једна дивизија турских трупа и њихове шаторе приметили смо на узвишењима изнад Неретве. После кратког и пријатног разговора са кајмакамом (срески начелник, помоћник великог везира, С. Ј.) у његовј кући на босанској обали, прешли смо преко моста, ушли у Коњиц и тако се нашли у војводству Светог Саве…
Сретен Јаковљевић
Извор, Стара Херцеговина
Фото, Стара Херцеговина