Драго Паповић
Крш Старе Херцговине
Тамо се отимају славе,
ђе се табан за камен лијепи.
Тамо се рађају главе,
ђе се душа човјештвом кријепи.
На плоче се умност изоштрава,
а срцем се снага порађава,
у кланцима крша тог,
старохерцговачког.
Кад чујете звуке, што одатле прште,
застаните мало, поштовања дајте,
То су гусле, лелеци и звона,
или пуцњи неког испраћају.
Ту је свако рођен због небеса
Син уз оца, стазом за спасење,
Спреми према тајни од вјечнога,
– смрт је живот – слобода кретање.
Зато никад иструлити неће,
плодови узрели на тај камен голи,
Ту су расли јунаци, поете,
стварали се Свети Ореоли.
Белешка о аутору
Паповић (Милана) Драгутин рођен 1969. у Казанцима. Основну и средњу школу
завршио је у Гацку. На ПМФ-у у Новом Саду завршио геогрaфију туризма. Живи и
ради у Гацку,
Написао је збирку пјесама „ИСПЉУВАК ГОРЧИНЕ“ 1989. године. Као члан
књижевног клуба „Бранко Миљковић“ у Београду 1994. објављује са другим члановима
клуба зборник „НАД СВЈЕЖИМ РУКОПИСОМ РОСЕ“