Т Р А Н З И Ц И Ј А
Момир Васиљевић
Транзиција, (прелаз), је појам којим се означавају тзв. „транзицијске државе“, државе које су у прелазу из наредбодавне, (комунистичко-комитетске), привреде у тржишну привреду, односно из социјализма у капитализам, или како то бескомпромисни јуришници овог друштвено-историјског процеса називају, „ у паламентарну демократију“…
Најзначајније крактеристике транзиције су: спорост, скупоћа, тешкоће при деловању самог процеса промена, бујање лоповлука и свих нехуманих односа, драстичан пад индустријске производње, умирање инвестиција, споро освајање нових тржишта, преспор доток страног капитала, огроман пораст незапослености, страховито осиромашење највећег дела становништва, јавашлуци и неодговорности свих варијанти, „умирање државе“, увођење анархије као општедруштвеног стања, „буразерска економија“, фингирање „парламентарне демократије“, тиранија неспособних, необразованих, полуинтелигената и људског шљама, партократија, итд…
Овај процес је започео 90-тих година у земљама „Источног блока“ и „несврстаној“ Југославији, и траје до данас, а трајаће све док се укупни природни и привредни капацитети тих земаља не нађу у рукама западноевропских и амаричких компанија и корпорација!
Осим држава, (насталих на ратним развалинама), бивше Југославије, у тзв. „земље транзиције“, још спадају и државе које су на Западу погрдно називане, „Источно од раја“: Естонија, Латвија, Литванија, Пољска, Чешка, Словачка, Белорусија, Украјина, Молдавија, Мађарска, Румунија, Бугарска, Албанија, Русија, Казахстан, Грузија, Јерменија, Азербејџан, Туркменистан, Узбекистан, Таџикикстан и Киргистан…
Процес транзицијских промена је у свим овим државама довео до појава које наш народ најбоље препознаје по изреци: „Сјаши Курта да узјаше Мура“, при чему су Курта и Мурта рођена браћа!
То значи да је дотадашњи систем планске, командне привреде, комитетског одлучивања и пресуђивања, као и партијске кадровске вртешке, замењен влашћу глобалних неоколонијалних играча, чији су локални и „домаћи“ експоненти, без изузетка, високи, (али и нижи), комунистички и комуњарски службеници, (као и њихови потомци и њихова ближа и даља родбина), који су се током бесомучне пљачке друштвене и државне, (односно народне), имовине највише „овајдили, грабећи и отимајући све што им је под “шапе“ дошло…
Момир Васиљевић
