15. јуна 1992.
Смрт у братском загрљају
Убиство блиских рођака на подручју Коњица током рата превазилази античке трагедије. Само у дворани „Младост“ страдало 13 логораша међу којима шесторо браће
На трагику српског нестајања у Коњицу у коме је до априла 1992. живело око 7.000 Срба, а данас их је преостало тек 250, увек ће подсећати 15. јун 1992. године, када је у спортској дворани „Младост“ у Коњицу, страдало 13 српских логораша међу којима чак шесторо браће. Тог 15. јуна настрадала су браћа Мирко (35) и Стеван (30) Нинковић, Душан (39) и Милорад (42) Ћећез, и Велимир (40) и Жељко (30) Ћећез.
Они су по сведочењу Слободана Праљка, генерала ХВО-а, погинули од две гранате које су на салу на Мусали испаљене са положаја Армије БиХ.
Пре страдања ових логораша, убијени су браћа Рајко (50) и Радомир (47) Нинковић. Њихов трећи брат Жарко (56) убијен је у августу 1992. заједно са супругом.
Поред ова четири пара, трагику страдања Срба из Коњица током грађанског рата у БиХ додатно поткрепљује подугачак списак рођене браће која су убијена на најсвирепији начин на подручју ове севернохерцеговачке општине.
Разлике у страдању скоро да и нема, пошто су убијени као заробљени цивили углавном од дојучерашњих комшија, без могућности да се бране.
Ипак, смрт која је задесила браћу Голубовић, петогодишњег Павла и седмогодишњег Петра који су убијени заједно са родитељима, оцем Ђуром и мајком Властом, обоје просветни радници у коњичком Средњошколском центру, мери се са оним описаним у античким трагедијама.
Породицу Голубовић, из стана у Коњицу 10. јула 1992. у два часа ујутро одвели су припадници муслиманских јединица према селу Спиљани и заклали их поред Неретве.
У јулу 1992. приликом напада на Блаце убијени су браћа Војислав (50) и Милутин (63) Куљанин. Браћа Рајко (28) и Ристан (27) Ћећез крили су се на Доњем Селу од маја до 3. септембра 1992. године…
ИЗБРИСАНИ СА МАПЕ
ПРИЛИКОМ напада на Брадину, то српско село је убиством 48 цивила скоро избрисано са мапе насељених места. Мржња прему свему што је носило предзнак српски хрватски и муслимански бојовници посебно су искалили према Куљанима, Жужама, Живацима, Вујчићима и Мркајићима. Последњих мајских дана 1992. убијени су и браћа Раденко (32) и Перо (27) Куљанин, те Миленко (25) и Гојко (30) Куљанин. Стрељани су браћа Слободан (35) и Велимир (31) Живак, Драган (31) и Васо (35) Вујичић, Илија (59) и Раде (56) Мркајић…
Преузето: „В Новости“ М. ДРАГАНИЋ | 19. јун 2017. 11:33 | Коментара: 9
2 коментара
Sretene, trebao si prenijeti cijeli tekst.,pozz Marko
Извини, поставио сам цијели текст. Поздрав, Сретен