Подсећање на мајсторе свог заната.
Није лако направити дрвени крст у флаши.
,,Што очима види, рукама ствара“. Наш народ тако каже за људе мајсторе свога заната. Један од њих је био и Жарко Цуца из Грушче. код Коњица Сада притиснут бременом избеглиштва и година, живи у Чачку. Рођен далеке 1928, док је живео у Грушчи радио је све врсте дрвенарије и столарије. Сваког петка на коњичкој пијаци је „излагао” и продавао каце, бурила, дијежве, буцате, стапове, мећаје, каблиће, као и другу дрвенарију: грабље, виле и косишта. Правио и дрворезбарио иконостасе, плоске, а посебна уметност му је израда и постављање дрвеног крста у флаши (плоски). Добро свира на фрулу и двојнице. Има и ЦД. Један је од првих фармера у том крају. До почетка грађанског рата син Владо имао је фарму коза. Велики је произвођач меда. У Вишеграду је имао преко 50 кошница пчела. Све својим рукама створио.
Ратни вихор грађанског рата 1992. године нагнао га је пут избеглиштва преко Чичева, Куле, Борака, до Вишеграда и Чачка.
Пре пет година, Жарко Цуца, поред свог рукодела.
С. Јаковљевић
Извор Стара Херцеговина
Фотп Стара Херцеговина