Подсећања - Арсен Кулаш,
ТРЕБИЊАЦ И КОЊИЧАНИН
Некад у коњичком „Игману” довољно је било рећи: мајстор Арсо и одмах се знало да је реч о Арсену Кулашу, вискоквалификованом машинбравару у „Вијчари” и ТАДИВ-у, иноватору, проналазачу, страственом планинару, несуђеном атлетичарском асу, великом човјеку и људини. Човјеку који се у току свога радног вијека напримао награда и признања за велика дела која је смишљао и чинио.
Рођен је 1935. у селу Орашје, општина Требиње. Најстарији је био од петоро дјеце оца Стевана и мајке Стане. После завршеног заната у Ваљеву 1953. радио је у ,,Игману“ у Коњицу, касније у његовом цивилном првенцу ,,Вијчари“ – ТАДИВ-у . У „Игману“ је први проглашен за проналазача и рационализатора, за шта је добио трогодишњу новчану награду и диплому. За свој иноваторски у хуманитрани рад добио је прегршт награда, признања и одликовања.
Умро у Коњицу 1992. у току грађанског рата. Млађи брат му Љубомир погинуо је као борац Војске Републике Српске Невесињу, враћајући се са Борака код Коњица
С. Јаковљевић
Извор: Стара Херцеговина